‏ Nehemiah 1

Сви се ови бијаху оженили туђинкама и неке између њих бијаху и дјецу изродиле. 1 2 3Ријечи Немије сина Ахалијина. Мјесеца Хислева године двадесете кад бијах у Сусану граду, 4Дође Ананије један од браће моје с некима из Јудеје; и запитах их за Јудејце, за остатак што бјеше остао од ропства и за Јерусалим. 5А они ми рекоше: остатак што оста од ропства ондје у земљи, у великој је невољи и срамоти, и зид је Јерусалимски разваљен и врата су му огњем попаљена. 6А кад чух те ријечи, сједох и плаках, и тужих неколико дана, и постих и молих се пред Богом небеским, 7И рекох: ох Господе Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш завјет и милост онима који те љубе и држе твоје заповијести. 8Нека буде ухо твоје пригнуто и очи твоје отворене да чујеш молитву слуге својега којом се сада молим пред тобом дан и ноћ за синове Израиљеве, слуге твоје, и исповиједам гријехе синова Израиљевијех којима ти згријешисмо. 9Скривисмо ти и не држасмо заповијести ни уредаба ни закона које си заповиједио преко Мојсија слуге својега. 10Али се опомени ријечи коју си заповједио Мојсију слузи својему говорећи: ви ћете згријешити и ја ћу вас расијати међу народе; 11Али ако се обратите к мени и станете држати заповијести моје и творити их, ако будете загнани и на крај свијета, сабраћу вас оданде и одвешћу вас на мјесто које сам изабрао да ондје настаним име своје.