‏ Nehemiah 2

А ово су слуге твоје и народ твој, који си искупио силом својом великом и руком својом крјепком.1Ох Господе! нека буде ухо твоје пригнуто и молитви слуге твојега и к молитви слуге твојега и к молитви слуга твојих, који су ради бојати се имена твојега, и дај данас срећу слузи свјему и учини да нађе милост пред овијем човјеком. А ја бијах пехарник царев. 2 3А мјесеца Нисана године двадесете Артаксеркса цара бијаше вино пред њим, и ја узев вино дадох га цару. А пређе не бијах невесео пред њим. 4И рече ми цар: што си лица невесела, кад нијеси болестан? није друго него туга у срцу. А ја се уплаших врло. 5И рекох цару: да је жив цар довијека! како не бих био лица невесела, кад је град гдје су гробови мојих отаца опустио и врата му огњем спаљена? 6А цар ми рече: шта хоћеш? Тада се помолих Богу небескому, 7И рекох цару: ако је угодно цару и ако ти је мио слуга твој, пошљи ме у Јудеју у град гдје су гробови отаца мојих да га саградим. 8А цар ми рече, а жена његова сјеђаше до њега: колико ти времена треба на пут, и кад ћеш се вратити? И би угодно цару, и пусти ме кад му казах вријеме. 9Потом рекох цару: ако је угодно цару, да ми се да књига на кнезове преко ријеке да ме прате докле не дођем у Јудеју, 10И књига на Асафа чувара шуме цареве да ми да дрва за брвна на врата од двора уз дом Божји и за зид градски и за кућу у коју ћу ући. И даде ми цар, јер добра рука Бога мојега бјеше нада мном. 11И тако дођох на кнезовима преко ријеке, и дадох им књиге цареве. А цар посла са мном војводе и коњике. 12А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија слуга Амонац, би им врло мрско што дође човјек да се постара за добро синовима Израиљевијем. 13Потом дођох у Јерусалим, и бих ондје три дана. 14Па устах ноћу с неколико људи, а никому не казах што ми је Бог мој дао у срце да учиним у Јерусалиму; и не имах кљусета са собом осим оног на ком јахах. 15И изидох ноћу на врата од долине, на извор змајевски, и на врата гнојна, и разгледах зидове Јерусалимске како бјеху разваљени и како му врата бјеху огњем попаљена. 16Отуда прођох на изворска врата и на царско језеро, а ондје не бјеше мјеста да кљусе пода мном пријеђе. 17За то јахах уз поток по ноћи и разгледах зид, па се вратих на врата од долине, и тако дођох натраг. 18Али поглавари не знадијаху куда сам ишао ни шта сам радио, јер дотада не бијах ништа рекао ни Јудејцима ни свештеницима ни кнезовима ни поглаварима ни другима који управљаху послом. 19Зато им рекох: видите у каквом смо злу, Јерусалим пуст и врата му попаљена огњем; дајте да зидамо зидове Јерусалимске, да више не будемо руг. 20И казах им како је добра рука Бога мојега нада мном и ријечи цареве које ми је рекао. Тада рекоше: устанимо и зидајмо. И укријепише им се руке на добро.