‏ Nehemiah 5

У то вријеме још рекох народу: сваки са момком својим нека ноћује у Јерусалиму да би нам ноћу стражили а дању радили.1А ја и моја браћа и момци моји и стражари што иду за мном нећемо свлачити са себе хаљина; у свакога да је мач и вода. 2 3И стаде велика вика људи и жена на браћу њихову Јудејце. 4Јер неки говораху: нас и синова наших и кћери наших има много; да добавимо жита да једемо и останемо живи. 5Други опет говораху: да заложимо поља своја и винограде и куће да добијемо жита у овој глади. 6Још други говораху, да узајмимо новаца на поља своја и винограде за данак царски. 7А тијело је наше као тијело браће наше, синови наши као њихови синови и ето треба да дамо синове своје и кћери своје у робље, и неке кћери наше већ су робиње, а ми не можемо ништа, јер поља наша и винограде наше држе други. 8Зато се расрдих врло кад чух вику њихову и те ријечи. 9И смислих у срцу свом и укорих кнезове и поглаваре, и рекох им: ви мећете бремена сваки на брата својега. И сазвах велики збор њих ради. 10И рекох им: ми откуписмо колико могасмо браћу своју Јудејце што бјеху продани народима; а ви ли ћете продавати браћу своју или ће се продавати нама? А они умукоше и не нађоше што би одговорили. 11И рекох: није добро што радите. Не треба ли вам ходити у страху Бога нашега да нам се не ругају народи, непријатељи наши? 12И ја и браћа моја и момци мој давали смо им новаца и жита; али опростимо им тај дуг. 13Хајде вратите им данас поља њихова и винограде и маслинике и куће и што им на стотину узимате од новца и жита и вина и уља. 14А они одговорише: вратићемо и нећемо искати од њих; учинићемо како велиш. Тада сазвах свештенике, и заклех их да ће тако учинити. 15И истресох њедра своја и рекох: овако да истресе Бог свакога из куће његове и из труда његова ко год не испуни ове ријечи, и овако да се истресе и буде празан. И сав збор рече: амин. И хвалише Господа, и учини народ по тој ријечи. 16И откад ми цар заповједи да им будем управитељ у земљи Јудиној, од године двадесете до тридесет друге године цара Артаксеркса, дванаест година, ја и браћа моја не једосмо хране управитељске. 17А пређашњи управитељи који бијаху прије мене бијаху тешки народу узимајући од њега хљеба и вина осим четрдесет сикала сребра, и слуге њихове заповиједаху по народу. Али ја тако не чиних бојећи се Бога. 18Него и око грађења зида радих, и не куписмо њиве; и сви момци моји бијаху скупа ондје на послу. 19И Јудејаца и поглавара сто и педесет људи и који долажаху к нама из околнијех народа бијаху за мојим столом.