‏ Nehemiah 6

И готовљаше се сваки дан по једно говече, шест оваца, избранијех, и птице готовљаху ми се, и сваких десет дана даваше се свакојакога вина изобила. И опет не исках хране управитељске; јер служба бјеше тешка народу.1Помени ме, Боже мој на добро за све што сам чинио овому народу. 2 3А кад чу Санавалат и Товија и Гисем Арапин и остали наши непријатељи да сам сазидао зид и да није остало у њему ништа проваљено, а до тада још не бијах намјестио крила на врата, 4Посла Санавалат и Гисем к мени и поручи: ходи да се састанемо у ком селу у пољу Ононском. А они мишљаху зло по ме. 5И послах к њима гласнике и поручих: у послу сам великом, зато не могу доћи. Јер би стао посао кад бих га оставио да дођем к вама. 6И слаше тако к мени четири пута; и ја им онако одговорих. 7Тада Санавалат посла к мени тако пети пут слугу својега с књигом отвореном у руци. 8А у њој писаше: чује се по народима и Гасмуј каже да се ти и Јудејци мислите одметнути, зато зидаш зид, и хоћеш да им будеш цар, како се говори, 9И да си поставио пророке да разглашују за тебе у Јерусалиму и говоре, цар је у Јудеји. А то ће доћи до цара; него ходи да се договоримо. 10Тада послах к њему и поручих: није тако како ти кажеш; него си сам измислио. 11Јер они сви шћаху нас уплашити говорећи: клонуће руке њихове од посла и неће се свршити. За то, Боже, укријепи руке моје. 12Јоште отидох у кућу Семаји сину Далаје сина Метавелиова, који се бјеше затворио, и рече ми: да отидемо заједно у дом Божји усред цркве и да закључамо врата цркви, јер ће доћи да те убију, доћи ће ноћу да те убију. 13А ја рекох: зар ће човјек какав сам ја бјежати? или ко би оваки какав сам ја ушао у цркву да остане у животу? нећу ићи. 14И разумјех да га није Бог послао, него то пророштво каза за ме, јер га Товија и Санавалат поткупише. 15Зато бјеше поткупљен да ме уплаши да онако учиним и згријешим да бих се осрамотио да ме могу ружити. 16Помени, Боже мој, Товију и Санавалата по овијем дјелима њиховијем, и Ноадију пророчицу и друге пророке који ме шћаху уплашити. 17И тако доврши се зид двадесет петога дана мјесеца Елула за педесет и два дана. 18И кад чуше сви непријатељи наши и видјеше сви народи који бијаху око нас, уплашише се врло, јер познаше да је Бог наш учинио то дјело. 19И у оне дане многи главари Јудејски слаху књиге Товији, и од Товије њима долажаху књиге.