‏ Numbers 10

1Још рече Господ Мојсију говорећи: 2Начини себи двије трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповиједати да полази војска. 3Кад обје затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка. 4А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од тисућа Израиљевијех. 5А кад затрубите потресајући, тада нека се креће око који лежи према истоку. 6А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће око који је према југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу. 7А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући. 8А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вјечна од кољена до кољена. 9И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих. 10Тако и у дан весеља својега и на празнике своје и почетке мјесеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш. 11И у двадесети дан другога мјесеца друге године подиже се облак изнад шатора од свједочанства. 12И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње Синајске, и устави се облак у пустињи Фаранској. 13Тако пођоше први пут, као што Господ заповједи преко Мојсија. 14И пође напријед застава војске синова Јудинијех у четама својим; и над војском њиховом бјеше Насон син Аминадавов; 15А над војском племена синова Исахаровијех Натанаило син Согаров; 16А над војском племена синова Завулоновијех Елијав син Хелонов. 17И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор. 18Потом пође застава војске синова Рувимовијех, а над њиховом војском бјеше Елисур син Седијуров, 19А над војском племена синова Симеуновијех Саламило син Сурисадајев, 20А над војском племена синова Гадовијех Елисаф син Рагуилов. 21И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу. 22Потом пође застава војске синова Јефремовијех у четама својим, а над војском њиховом бјеше Елисама син Емијудов, 23А над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров, 24А над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев. 25Најпослије пође застава војске синова Дановијех у четама својим, задња војска, и над војском њиховом бјеше Ахијезер син Амисадајев, 26А над војском племена синова Асировијех Фагаило син Ехранов, 27А над војском племена синова Нефталимовијех Ахиреј син Енанов. 28Тијем редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху. 29А Мојсије рече Јоваву сину Рагуилову Мадијанину, тасту својему: идемо на мјесто за које рече Господ: вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра. 30А он му рече: нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој. 31А Мојсије рече немој нас оставити, јер знаш мјеста у пустињи гдје бисмо могли стајати, па нам буди вођ. 32И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро. 33И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завјета Господњега иђаше пред њима три дана тражећи мјесто гдје би починули. 34И облак Господњи бјеше над њима сваки дан кад полажаху с мјеста, гдје бијаху у околу. 35И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: устани Господе, и нека се разаспу непријатељи твоји, и нека бјеже испред тебе који мрзе на те. 36А кад се устављаше, говораше: уврати се, Господе, к мноштву тисућа Израиљевијех.