‏ Numbers 13

А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи Фаранској.1И Господ рече Мојсију говорећи: 2Пошљи људе да уходе земљу Хананску, коју ћу дати синовима Израиљевијем; по једнога човјека од свакога племена отаца њиховијех пошљите, све главаре између њих. 3И посла их Мојсије из пустиње Фаранске по заповијести Господњој; и сви људи бјеху главари синова Израиљевијех. 4А ово су им имена: од племена Рувимова Самуило син Захуров; 5Од племена Симеунова Сафат син Сурин; 6Од племена Јудина Халев син Јефонијин; 7Од племена Исахарова Игал син Јосифов; 8Од племена Јефремова Авсије син Навин; 9Од племена Венијаминова Фалтије син Рафујев; 10Од племена Завулонова Гудило син Судин; 11Од племена Јосифова, од племена Манасијина Гадије син Сусин; 12Од племена Данова Амило син Гамалин; 13Од племена Асирова Сатур син Михаилов; 14Од племена Нефталимова Навија син Савин; 15Од племена Гадова Гудило син Махилов. 16То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навина Исус. 17И шаљући их Мојсије да уходе земљу Хананску рече им: идите овуда на југ, па изидите на гору; 18И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик; 19И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су мјеста у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима; 20И каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада бјеше вријеме првом грожђу. 21И отишавши уходише земљу од пустиње Синске до Реова како се иде у Емат. 22И идоше на југ, и дођоше до Хеврона, гдје бијаху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон бјеше сазидан на седам година прије Соана Мисирскога. 23Потом дођоше до потока Есхола, и ондје отсјекоше лозу с гроздом једнијем, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава. 24И прозва се оно мјесто поток Есхол од грозда, који ондје отсјекоше синови Израиљеви. 25И послије четрдесет дана вратише се из земље коју уходише. 26И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевијех у пустињу Фаранску, у Кадис; и приповједише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље. 27И приповиједајући им рекоше: идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млијеко и мед, и ево рода њезина. 28Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видјесмо ондје и синове Енакове. 29Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану. 30А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити. 31Али други људи који идоше с њим говораху: не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас. 32И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевијем говорећи: земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видјесмо у њој јесу људи врло велики. 33Видјесмо ондје и дивове, синове Енакове, рода дивовскога, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, таки се и њима чињасмо.