‏ Numbers 14

1Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ. 2И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: камо да смо помрли у земљи Мисирској или да помремо у овој пустињи! 3Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и дјеца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир? 4И рекоше међу собом: да поставимо старјешину, па да се вратимо у Мисир. 5Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред свијем збором синова Израиљевијех. 6А Исус син Навин и Халев син Јефонијин између онијех што уходише земљу, раздријеше хаљине своје, 7И рекоше свему збору синова Израиљевијех говорећи: земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља. 8Ако смо мили Господу, он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млијеко и мед. 9Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; отступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте их се. 10Тада рече сав збор да их побију камењем; али се показа слава Господња свијем синовима Израиљевијем у шатору од састанка. 11И рече Господ Мојсију: докле ће ме вријеђати тај народ? Кад ли ће ми вјеровати послије толиких знака што сам учинио међу њима? 12Ударићу га помором, и расућу га; а од тебе ћу учинити народ велик и јачи од овога. 13А Мојсије рече Господу: али ће чути Мисирци, између којих си извео овај народ силом својом, 14И рећи ће с људима ове земље, који су чули да си ти, Господе, био усред народа и да си се очима виђао, Господе, и облак твој да је стајао над њима, и у ступу од облака да си ишао пред њима дању и у ступу огњеном ноћу; 15Па кад побијеш овај народ, све до једнога, говориће народи, који су чули приповијест о теби, говорећи: 16Није могао Господ довести народа овога у земљу коју им је са заклетвом обећао, зато их поби у пустињи. 17Нека се дакле прослави сила Господња, као што си рекао говорећи: 18Господ дуго чека и обилан је милошћу, прашта безакоње и гријех, али не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећега и четвртога кољена. 19Опрости безакоње овому народу ради велике милости своје, као што си праштао народу овому од Мисира довде. 20А Господ рече: праштам по ријечи твојој. 21Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње, 22Ти људи који видјеше славу моју и знаке моје што сам учинио у Мисиру и у овој пустињи, и кушаше ме већ десет пута, и не послушаше ријечи моје, 23Неће видјети земље коју са заклетвом обећах оцима њиховијем, неће видјети ни један од оних који ме увриједише. 24А слугу својега Халева, у којем бјеше други дух и који се сасвијем мене држао, њега ћу одвести у земљу у коју је ишао, и сјеме ће је његово наслиједити. 25Али Амалик и Хананеј сједе у долини, зато се сјутра вратите натраг, и идите у пустињу к Црвеном Мору. 26Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи: 27Докле ће тај зли збор викати на ме? Чуо сам вику синова Израиљевијех, којом вичу на ме. 28Кажи им: тако ја жив био, каже Господ, учинићу вам онако како сте говорили и ја чух. 29У овој ће пустињи попадати мртва тјелеса ваша, и сви између вас који су избројени у свем броју вашем од двадесет година и више, који викасте на ме, 30Нећете ући у земљу, за коју подигав руку своју заклех се да ћу вас населити у њој, осим Халева сина Јефонијина и Исуса сина Навина. 31А дјецу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу одвести, и они ће познати земљу за коју ви не марите. 32А ваша тјелеса мртва ће попадати у овој пустињи. 33А дјеца ваша биће пастири по пустињи четрдесет година, и носиће кар за прељубе ваше, докле не испропадају тјелеса ваша у пустињи. 34По броју дана, за које уходисте земљу, четрдесет дана, на сваки дан по годину, носићете гријехе своје, четрдесет година, и познаћете да сам прекинуо с вама. 35Ја Господ рекох, и тако ћу учинити свему том збору злому, који се сабрао на ме: у пустињи ће пропасти и ту помријети. 36А људи које бјеше послао Мојсије да уходе земљу, и који вративши се побунише сав збор да виче на њ, просувши зао глас о земљи, 37Ти људи, који просуше зао глас о земљи, помријеше од помора пред Господом; 38А Исус син Навин и Халев син Јефонијин осташе живи између људи који су ишли да уходе земљу. 39И Мојсије каза све ове ријечи свијем синовима Израиљевијем, и народ плака веома. 40А сјутрадан уставши пођоше наврх горе, и рекоше: ево нас, идемо на мјесто за које је говорио Господ, јер згријешисмо. 41Али Мојсије рече: зашто преступате заповијест Господњу? Од тога неће бити ништа. 42Не идите горе, јер Господ није међу вама; немојте да вас побију непријатељи ваши. 43Јер је Амалик и Хананеј тамо пред вама, и изгинућете од мача, јер одустависте Господа, па неће ни Господ бити с вама. 44Али они ипак навалише да иду наврх горе; али ковчег завјета Господњега и Мојсије не изађоше из окола. 45Тада сиђе Амалик и Хананеј, који живљаху у оној гори, и разбише их и бацише дори до Орме.