‏ Numbers 16

1А Кореј син Исара сина Ката сина Левијева, и Датан и Авирон синови Елијавови, и Авнан син Фалета сина Рувимова побунише се, 2И усташе на Мојсија, и с њима двјеста и педесет људи између синова Израиљевијех, главара народнијех, који се сазиваху на збор и бијаху људи знатни. 3И скупише се на Мојсија и на Арона, и рекоше им: доста нек вам је; сав овај народ, сви су свети, и међу њима је Господ; зашто се ви подижете над збором Господњим? 4Кад то чу Мојсије, паде ничице. 5Потом рече Кореју и свој дружини његовој говорећи: сјутра ће показати Господ ко је његов, и ко је свет, и кога је пустио к себи, јер кога је изабрао онога ће пустити к себи. 6Ово учините: узмите кадионице, Кореј са свом дружином својом. 7И метните сјутра у њих огња и метните у њих када пред Господом, и кога избере Господ онај ће бити свет. Доста нек вам је, синови Левијеви! 8И рече Мојсије Кореју: чујте синови Левијеви! 9Мало ли вам је што вас је Бог Израиљев одвојио од збора Израиљева пустивши вас к себи да вршите службу у шатору Господњем и да стојите пред збором и служите за њ? 10Пустио је к себи тебе и сву браћу твоју, синове Левијеве, с тобом, а ви тражите још и свештенство? 11Зато ти и сва дружина твоја скуписте се на Господа. Јер Арон шта је да вичете на њ? 12И посла Мојсије да дозову Датана и Авирона синове Елијавове. А они одговорише: нећемо да идемо. 13Мало ли је што си нас извео из земље у којој тече млијеко и мед да нас побијеш у овој пустињи, него још хоћеш да владаш над нама? 14Јеси ли нас одвео у земљу гдје тече млијеко и мед? и јеси ли нам дао да имамо њива и винограда? хоћеш ли очи овим људима да ископаш? Нећемо да идемо. 15Тада се расрди Мојсије врло, и рече Господу: немој погледати на дар њихов; ниједнога магарца нисам узео од њих, нити сам коме од њих учинио какога зла. 16Потом рече Мојсије Кореју: ти и сви твоји станите сјутра пред Господом, ти и они и Арон. 17И узмите сваки своју кадионицу, и метните у њих када, и станите пред Господом сваки са својом кадионицом, двјеста и педесет кадионица, и ти и Арон, сваки са својом кадионицом. 18И узеше сваки своју кадионицу, и метнувши у њих огња метнуше у њих када, и стадоше на врата шатора од састанка с Мојсијем и Ароном. 19А Кореј сабра на њих сав збор на врата шатора од састанка; тада се показа слава Господња свему збору. 20И рече Господ Мојсију и Арону говорећи: 21Одвојте се из тога збора, да их одмах сатрем. 22А они падоше ничице и рекоше: Боже, Боже духовима и сваком тијелу! овај један згријешио, и на сав ли ћеш се збор гњевити? 23Опет рече Господ Мојсију говорећи: 24Реци збору и кажи: отступите од шатора Корејева и Датанова и Авиронова. 25И уставши Мојсије отиде к Датану и Авирону, а за њим отидоше старјешине Израиљеве. 26И рече збору говорећи: отступите од шатора тијех безбожника, и не додијевајте се ничега што је њихово, да не изгинете са свијех гријеха њиховијех. 27И отступише са свијех страна од шатора Корејева и Датанова Авиронова; а Датан и Авирон изашавши стадоше сваки на врата од шатора својега са женама својим и са синовима својим и с дјецом својом. 28Тада рече Мојсије: овако ћете познати да ме је Господ послао да чиним сва ова дјела, и да ништа не чиним од себе: 29Ако ови помру као што мру сви људи, и ако буду покарани као што бивају покарани сви људи, није ме послао Господ; 30Ако ли што ново учини Господ, и земља отвори уста своја и прождре их са свијем што је њихово, и сиђу живи у гроб, тада знајте да су ови људи увриједили Господа. 31А кад изговори ријечи ове, расједе се земља под њима, 32И отворивши земља уста своја прождрије их, и домове њихове и све људе Корејеве и све благо њихово. 33И тако сиђоше са свијем што имаху живи у гроб, и покри их земља и неста их из збора. 34А сви Израиљци који бијаху око њих побјегоше од вике њихове, јер говораху: да нас не прождре земља. 35И изађе огањ од Господа, и сажеже онијех двјеста и педесет људи који принесоше кад. 36Тада рече Господ Мојсију говорећи: 37Кажи Елеазару сину Арона свештеника нека покупи кадионице из тога гаришта, и угљевље из њих нека разбаци, јер су свете; 38Кадионице онијех који огријешише душе своје нека раскују на плоче да се окује олтар, јер кадише њима пред Господом, зато су свете, и нека буду синовима Израиљевијем знак. 39И покупи Елеазар свештеник кадионице мједене, којима бјеху кадили они што изгорјеше, и расковаше их на оков олтару 40За спомен синовима Израиљевијем, да не приступа нико други који није рода Аронова да кади пред Господом, да му не буде као Кореју и дружини његовој, као што му бјеше казао Господ преко Мојсија. 41А сјутрадан викаше сав збор синова Израиљевијех на Мојсија и на Арона говорећи: побисте народ Господњи. 42А кад се стјецаше народ на Мојсија и на Арона, погледаше на шатор од састанка, а то облак на њему, и показа се слава Господња. 43И дође Мојсије и Арон пред шатор од састанка. 44И рече Господ Мојсију говорећи: 45Уклоните се из тога збора да их одмах потрем. А они падоше ничице. 46И рече Мојсије Арону: узми кадионицу, и метни у њу огња с олтара, и метни када, и иди брже ка збору, и очисти их; јер гњев жесток изађе од Господа, и помор поче. 47И узевши Арон кадионицу, као што му рече Мојсије, отрча усред збора, и гле, помор већ бјеше почео у народу; и окадив очисти народ. 48И стајаше међу мртвима и живима, и устави се помор. 49А онијех који помријеше од тога помора бјеше четрнаест тисућа и седам стотина, осим онијех што изгибоше с Кореја. 50И врати се Арон к Мојсију на врата шатора од састанка, кад се устави помор.