Num 20 | SrKDIjekav | STEP | И синови Израиљеви, сав збор њихов, дођоше у пустињу Синску првога мјесеца, и стаде народ у Кадису; и ондје умрије Марија, и би погребена ондје.

‏ Numbers 20

1 И синови Израиљеви, сав збор њихов, дођоше у пустињу Синску првога мјесеца, и стаде народ у Кадису; и ондје умрије Марија, и би погребена ондје. 2 А ондје немаше збор воде, те се скупише на Мојсија и на Арона. 3 И свађаше се народ с Мојсијем, и говораху: камо да смо помрли кад помријеше браћа наша пред Господом! 4 Зашто доведосте збор Господњи у ову пустињу да изгинемо овдје и ми и стока наша? 5 И зашто нас изведосте из Мисира да нас доведете на ово зло мјесто, гдје не роди ни жито ни смоква ни грожђе ни шипак, а ни воде нема за пиће? 6 И дође Мојсије и Арон испред збора на врата шатора од састанка, и падоше ничице; и показа им се слава Господња. 7 И рече Господ Мојсију говорећи: 8 Узми штап, и сазовите збор ти и Арон брат твој, и проговорите стијени пред њима, те ће дати воду своју; тако ћеш им извести воду из стијене, и напојићеш збор и стоку њихову. 9 И Мојсије узе штап испред Господа, како му заповједи Господ. 10 И сазваше Мојсије и Арон збор пред стијену, и он им рече: слушајте одметници! хоћемо ли вам из ове стијене извести воду? 11 И диже Мојсије руку своју и удари у стијену штапом својим два пута, и изиде вода многа, те се напоји народ и стока њихова. 12 А Господ рече Мојсију и Арону: што ми не вјеровасте и не прослависте ме пред синовима Израиљевим, зато нећете одвести збора тога у земљу коју сам им дао. 13 То је вода од свађе, гдје се свађаше синови Израиљеви с Господом, и он се прослави међу њима. 14 Иза тога посла Мојсије посланике из Кадиса к цару Едомском да му реку: овако каже брат твој Израиљ: ти знаш све невоље које нас снађоше: 15 Како наши оци сиђоше у Мисир, и бијасмо у Мисиру дуго времена, и како Мисирци зло чинише нама и оцима нашим; 16 И викасмо ка Господу, и Господ чу глас наш, и посла анђела, који нас изведе из Мисира; и ево смо у Кадису, граду на твојој међи. 17 Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу; нећемо ићи преко поља ни преко винограда, нити ћемо пити воде из којега студенца; ићи ћемо царским путем, нећемо свртати ни надесно ни налијево док не пријеђемо међу твоју. 18 А Едом му одговори: не иди преко моје земље, да не изидем с мачем преда те. 19 А синови Израиљеви рекоше му: ићи ћемо утреником, и ако се напијемо воде твоје, ми или стока наша, платићемо је; ништа више, само да пјешице прођемо. 20 А он им одговори: нећете проћи. И изиде Едом пред њих с много народа и с великом силом. 21 И кад не хтје Едом допустити Израиљу да пријеђе преко међе његове, Израиљ отиде од њега. 22 И кренувши се од Кадиса дођоше синови Израиљеви, сав збор њихов, ка гори Ору. 23 И Господ рече Мојсију и Арону на гори Ору код међе Едомске говорећи: 24 Арон ваља да се прибере к роду својему, јер неће ући у земљу коју сам дао синовима Израиљевијем, јер не послушасте заповијести моје на води од свађе. 25 Узми Арона и Елеазара сина његова, и изведи их на гору Ор. 26 И свуци Арону хаљине његове и обуци их Елеазару сину његову, па ће се Арон прибрати и умријети ондје. 27 И учини Мојсије како заповједи Господ; и изидоше на гору Ор пред свијем збором. 28 И свуче Мојсије с Арона хаљине његове и обуче их Елеазару сину његову, и умре ондје Арон наврх горе, а Мојсије и Елеазар сидоше с горе. 29 А кад видје сав збор да умрије Арон, плака сав дом Израиљев за Ароном тридесет дана.