‏ Numbers 22

1Одатле се подигоше синови Израиљеви, и стадоше у око у пољу Моавском с ону страну Јордана према Јерихону. 2И видје Валак син Сефоров све што учини Израиљ Амореју. 3И уплаши се Моав од народа веома; јер га бјеше много, и притужи Моаву од синова Израиљевијех. 4Па рече Моав старјешинама Мадијанским: сада ће ова множина појести све што је око нас као во траву у пољу. А Валак син Сефоров бјеше у оно вријеме цар Моавски. 5И посла посланике к Валаму сину Веорову у Фатуру, која је на ријеци у земљи народа његова, говорећи: ево народ изиде из Мисира, ево прекрилио је земљу, и стоји према мени. 6Него ходи, прокуни ми овај народ, јер је јачи од мене, е да бих му одолио и побио га или истерао из земље ове; јер знам, кога благословиш биће благословен, а кога прокунеш биће проклет. 7И отидоше старјешине Моавске и старјешине Мадијанске носећи дарове за врачање; и дођоше к Валаму, и казаше му ријечи Валакове. 8А он им рече: останите овдје ову ноћ, и одговорићу вам како ми Господ каже. И осташе кнезови Моавски код Валама. 9А Бог дође к Валаму и рече му: какви су то људи код тебе? 10И рече Валам Богу: Валак син Сефоров, цар Моавски, посла их к мени говорећи: 11Ево народ изиде из Мисира и прекрили земљу; него ходи, прокуни ми га, е да бих га надбио и отјерао га. 12А Бог рече Валаму: не иди с њима, нити куни тога народа, јер је благословен. 13И ујутру уставши Валам рече кнезовима Валаковијем; вратите се у своју земљу јер ми не да Бог да идем с вама. 14И уставши кнезови Моавски дођоше к Валаку, и рекоше: не хтје Валам поћи с нама. 15Тада опет посла Валак више кнезова и веће од првијех. 16И они дошавши к Валаму рекоше му: овако вели Валак син Сефоров: немој се затезати, молим те, него дођи к мени. 17Јер ћу те добро даривати, и што ми год речеш чинићу; зато дођи, молим те, прокуни ми овај народ. 18А Валам одговори и рече слугама Валаковијем да ми да Валак кућу своју пуну сребра и злата, не бих могао преступити ријечи Господа Бога својега да учиним што мало или велико. 19Али опет останите овдје и ви ову ноћ, да видим што ће ми сада казати Господ. 20И дође Бог ноћу к Валаму и рече му: кад су дошли ти људи да те зову, устани, иди с њима, али што ти кажем оно да чиниш. 21А ујутру уставши Валам осамари магарицу своју, и пође с кнезовима Моавским. 22Али се разгњеви Бог што он пође; и стаде анђео Господњи на пут да му не да; а он сјеђаше на магарици својој и имаше са собом два момка своја. 23А кад магарица видје анђела Господњега гдје стоји на путу с голијем мачем у руци, сврну магарица с пута и пође преко поља. А Валам је стаде бити да је врати на пут. 24А анђео Господњи стаде на стазу међу виноградима, а бијаше зид и одовуд и одонуд. 25И магарица видећи анђела Господњега приби се уз други зид, и притиште ногу Валамову о зид; а он је стаде опет бити. 26Потом анђео Господњи отиде даље, и стаде у тјеснацу, гдје не бјеше мјеста да се сврне ни на десно ни налијево. 27И магарица видећи анђела Господњега паде под Валамом, а Валам се врло разљути, и стаде бити магарицу својим штапом. 28Тада Господ отвори уста магарици, те она рече Валаму: шта сам ти учинила, те ме бијеш већ трећи пут? 29А Валам рече магарици: што ми пркосиш? да имам мач у руци, сад бих те убио. 30А магарица рече Валаму: нијесам ли твоја магарица? јашеш ме од како сам постала твоја до данас; јесам ли ти кад тако учинила? А он рече: нијеси. 31Тада Господ отвори очи Валаму, који угледа анђела Господњега гдје стоји на путу с голијем мачем у руци. И он сави главу и поклони се лицем својим. 32И рече му анђео Господњи: зашто си био магарицу своју већ три пута? ево ја изидох да ти не дам, јер твој пут није мени по вољи. 33Кад ме угледа магарица, она се уклони испред мене већ три пута; а да се није уклонила испред мене, тебе бих већ убио а њу бих оставио у животу. 34А Валам рече анђелу Господњему: згријешио сам, јер нијесам знао да ти стојиш преда мном на путу; ако теби није по вољи, ја ћу се вратити. 35А анђео Господњи рече Валаму: иди с тијем људима, али само оно говори што ти ја кажем. Тада Валам отиде с кнезовима Валаковим. 36А кад чу Валак да иде Валам, изиде му на сусрет у град Моавски на међи Арнонској накрај међе. 37И рече Валак Валаму: нијесам ли слао к теби и звао те? зашто ми не дође? еда ли те не могу даривати? 38А Валам рече Валаку: ево сам дошао к теби; али хоћу ли моћи што говорити? Што ми Бог метне у уста, оно ћу говорити. 39И отиде Валам с Валаком, и дођоше у град Узот. 40И накла Валак волова и оваца, и посла Валаму и кнезовима, који бијаху с њим. 41А ујутру узе Валак Валама и одведе га на висину Валову, и оданде му показа један крај народа.