‏ Numbers 32

1А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видјеше земљу Јазирску и земљу Галадску да је добра за стоку. 2И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи: 3Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан, 4Та је земља, коју Господ покори збору Израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке. 5Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у нашљедство, немој нас водити преко Јордана. 6А Мојсије рече синовима Гадовијем и синовима Рувимовијем: браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овдје да останете? 7Зашто обарате срце синовима Израиљевијем да не пријеђу у земљу коју им је дао Господ? 8Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу; 9И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевијем да не иду у земљу коју им даде Господ; 10И разгњеви се онда Господ, и закле се говорећи: 11Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видјети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвијем, 12Осим Халева сина Јефонијина Кенезеја и Исуса сина Навина, јер се сасвијем држаше Господа. 13И разгњеви се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помрије сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом. 14А ви сада изађосте на мјесто отаца својих, род гријешних људи, да умножавате жестину гњева Господњега на Израиља. 15Ако се одвратите од њега, он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ. 16А они приступише опет к њему, и рекоше му: ми смо ради само торове начинити овдје за стада своја и градове за дјецу своју. 17А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевијем, докле их не одведемо на њихово мјесто; а наша дјеца нека стоје у градовима тврдијем ради становника те земље. 18Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје нашљедство. 19Нити ћемо узети нашљедства с њима с ону страну Јордана ни даље, ако нам допадне нашљедство с ову страну Јордана према истоку. 20Тада им рече Мојсије: ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску, 21Ако сваки од вас под оружјем пријеђе преко Јордана пред Господом, докле не отјера испред себе непријатеља својих, 22И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згријешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у нашљедство пред Господом. 23Ако ли не учините тако, гле, згријешићете Господу, и знајте да ће вас гријех ваш стићи. 24Градите себи градове за дјецу своју и торове за стоку своју; и што је изашло из уста ваших, учините. 25И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: слуге ће твоје учинити како господар наш заповиједа. 26Дјеца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овдје ће остати у градовима Галадским; 27А слуге ће твоје пријећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш. 28Тада Мојсије заповједи за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навину и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевијем, 29И рече им: ако пријеђу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу Галадску у нашљедство. 30Ако ли не пријеђу с вама под оружјем, онда нека им буде нашљедство међу вама у земљи Хананској. 31И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити. 32Пријећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу Хананску, а наше нашљедство да буде с ову страну Јордана. 33И даде Мојсије синовима Гадовијем и синовима Рувимовијем и половини племена Манасије сина Јосифова царство Сиона цара Аморејскога и царство Ога цара Васанскога, земљу и градове по међама њезинијем, градове оне земље унаоколо. 34И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир. 35И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју, 36И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку. 37А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим, 38И Навон и Велмеон предјенувши им имена, и Сивму; и надјеше друга имена градовима које саградише. 39А синови Махира сина Манасијина отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који бијаху ондје. 40И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијину, који се ондје насели. 41И Јаир син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова. 42И Навав отиде и узе Кенат са селима његовијем, и прозва га Навав по имену својему.