Num 5 | SrKDIjekav | STEP | И рече Господ Мојсију говорећи:

‏ Numbers 5

1 И рече Господ Мојсију говорећи: 2 Заповједи синовима Израиљевијем нека истјерају из окола све губаве и све којима тече сјеме и све који су се оскврнили о мртваца, 3 Био човјек или жена, истјерајте, иза окола истјерајте их, да не скврне окола онима међу којима наставам. 4 И учинише тако синови Израиљеви, и истјераше их из окола; како Господ каза Мојсију, тако учинише синови Израиљеви. 5 Још рече Господ Мојсију говорећи: 6 Реци синовима Израиљевим: човјек или жена кад учини какав гријех људски, те згријеши Господу, и буде она душа крива, 7 Тада нека признаду гријех који су учинили, и ко је крив нека врати цијело чим је крив и нека дометне озго пети дио и да оному коме је скривио. 8 И ако онај нема никога кому би припала накнада за штету, нека се да Господу и нека буде свештенику осим овна за очишћење којим ће га очистити. 9 Тако и сваки принос између свијех ствари које посвећују синови Израиљеви и доносе свештенику, његов нека буде; 10 И што год ко посвети, нека је његово, и што год ко да свештенику, нека је његово. 11 Још рече Господ Мојсију говорећи: 12 Кажи синовима Израиљевим и реци им: чија би жена застранила те би му згријешила, 13 И други би је облежао, а муж њезин не би знао, него би она затајила да се оскврнила, и не би било свједока на њу, нити би се затекла, 14 А њему би дошла сумња љубавна, те би из љубави сумњао на своју жену, а она би била оскврњена; или би му дошла сумња љубавна те би из љубави сумњао на своју жену, а она не би била оскврњена; 15 Онда нека муж доведе жену своју к свештенику, и нека донесе за њу принос њезин, десети дио ефе брашна јечменога, али нека га не полије уљем и нека не метне на њ када, јер је принос за сумњу љубавну, дар за спомен да се спомене гријех; 16 И нека је свештеник приведе и постави пред Господом. 17 И нека узме свештеник свете воде у суд земљани; и праха с пода у шатору нека узме и успе у воду. 18 И поставивши свештеник жену пред Господом нека јој открије главу и метне јој на руке дар за спомен који је дар за сумњу љубавну; а свештеник нека држи у руци својој горку воду, која носи проклетство. 19 И нека свештеник закуне жену, и рече јој: ако није нико спавао с тобом, и ако нијеси застранила од мужа својега на нечистоту, нека ти не буде ништа од ове воде горке, која носи проклетство. 20 Ако ли си застранила од мужа својега и оскврнила се, и когод други осим мужа твојега спавао с тобом, 21 Тада свештеник заклињући жену нека је прокуне и рече жени: да те Господ постави за уклин и за клетву у народу твом учинивши да ти бедро спадне а трбух отече. 22 И нека ти ова вода проклета уђе у цријева да ти отече трбух и да ти бедро спадне. А жена нека рече: амин, амин. 23 Тада нека напише свештеник те клетве у књигу, и нека их спере водом горком. 24 И нека да жени да се напије горке воде проклете да уђе у њу вода проклета и буде горка. 25 И нека узме свештеник из руку жени дар за сумњу љубавну, и обрне дар пред Господом и принесе га на олтару. 26 И нека узме свештеник у шаку од дара њезина спомен, и запали на олтару, па онда нека да жени воду да попије. 27 А кад јој да воду да пије, ако се буде оскврнила и учинила невјеру мужу својему, онда ће ући вода проклета у њу и постаће горка, и трбух ће јој отећи и спасти бедро, и она ће жена постати уклин у народу својем. 28 Ако ли се не буде оскврнила жена, него буде чиста, неће јој бити ништа и имаће дјеце. 29 Ово је закон за сумњу љубавну, кад жена застрани од мужа својега и оскврни се; 30 Или кад коме дође сумња љубавна те посумња из љубави на жену своју и постави је пред Господом и сврши јој свештеник све по овом закону. 31 И муж да је прост од гријеха, али жена да носи своје безакоње.