‏

Него суд нека тече као вода и правда као силан поток.

‏ Obadiah

Јесте ли мени приносили жртве и даре у пустињи четрдесет година, доме Израиљев?1Него сте носили шатор Молоха својега, и Хијуна, ликове своје, звијезду бога својега, које сами себи начинисте. 2Зато ћу вас преселити иза Дамаска, говори Господ, којему је име Бог над војскама. 3 4Тешко безбрижнима у Сиону и онима који су без страха у гори Самаријској, који су на гласу између поглавица народима, ка којима долази дом Израиљев. 5Прођите у Халну и видите, и оданде идите у велики Емат, послије сиђите у Гат Филистејски; је ли које царство боље од овијех? јесу ли им међе пространије од ваших међа? 6Тешко вама који мислите да је далеко зли дан, а примичете столицу на којој је насиље; 7Који лијежете на одрима од слонове кости и пружате се на постељама својим, и једете јагањце из стада и теоце угојене; 8Који пјевате уза псалтире, и измишљате справе музичке као Давид; 9Који пијете вино великим чашама, и мажете се скупоцјенијем мирисима, а не марите за полом Јосифов. 10Зато ће сада отићи у ропство међу првима који ће отићи у ропство, и престаће радост онијех који се госте. 11Закле се Господ Господ собом, говори Господ Бог над војскама; ја се гадим на понос Јаковљев и мрзим на дворове његове; зато ћу предати град и све што је у њему. 12И ако десет људи остане у једној кући, умријеће. 13И кад узме кога стриц му или који ће га спалити да изнесе кости његове из куће, рећи ће ономе који буде у куту у кући: има ли јоште ко код тебе? А он ће рећи: нема никога. А он ће рећи: мучи; јер не помињаше имена Господњега. 14Јер ево, Господ заповиједа и удариће дом велики да се развали и мали дом да попуца. 15Трче ли коњи по стијени и оре ли се воловима? јер ви претвористе суд у жуч, и плод од правде у пелен. 16Ви се радујете ономе што није ништа, и говорите: нијесмо ли својом снагом добили рогове? 17Јер, гле, ја ћу подигнути на вас, доме Израиљев, говори Господ Бог над војскама, народ, који ће вас притијеснити од уласка у Емат до потока у пустињи. 18 19Ово ми показа Господ Господ: гле, саздаваше скакавце кад почињаше ницати отава, и гле, бијаше отава по царевој косидби. 20А кад поједоше траву земаљску, тада рекох: Господе, Господе, смилуј се; како ће се подигнути Јаков? јер је мали. 21Господ се раскаја зато: неће бити, рече Господ.