‏ Philippians 2

Испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:1Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другога већег од себе. 2Не гледајте сваки за своје, него и за другијех. 3Јер ово да се мисли међу вама што је и у Христу Исусу, 4Који, ако је и био у обличју Божијему, није се отимао да се испореди с Богом; 5Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човјек. 6Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове. 7Зато и Бог њега повиси, и дарова му име које је веће од свакога имена. 8Да се у име Исусово поклони свако кољено онијех који су на небу и на земљи и под земљом; 9И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога оца. 10Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нијесам код вас, градите спасеније своје са страхом и дрктањем. 11Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што му је угодно. 12Све чините без вике и премишљања. 13Да будете прави и цијели, дјеца Божија без мане усред рода неваљалога и покваренога, у којему свијетлите као видјела на свијету, 14Придржавајући ријеч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд. 15Но ако и жртвован будем на жртву и службу вјере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима. 16Тако и ви радујте се и будите са мном радосни. 17А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви. 18Јер ниједнога немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас. 19Јер сви траже што је њихово, а не што је Христа Исуса. 20А његово поштење познајете, јер као дијете оцу са мном је послужио у јеванђељу. 21Њега дакле надам се да ћу послати одмах како разберем што је за мене. 22А надам се у Господа да ћу и сам скоро доћи к вама. 23Али нађох за потребно да пошљем к вама брата Епафродита, својега помагача и другара у војевању, а вашега посланика и слугу моје потребе; 24Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао. 25Јер бјеше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост. 26Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало. 27Примите га дакле у Господу са сваком радости, и такове поштујте; 28Јер за дјело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам. 29 30А даље, браћо моја, радујте се у Господу. Јер све једно да вам пишем мени није досадно, а вама је потребно.