‏ Proverbs 11

Да онима који ме љубе дам оно што јест, и ризнице њихове да напуним.1Господ ме је имао у почетку пута својега, прије дјела својих, прије свакога времена. 2Прије вијекова постављена сам, прије почетка, прије постања земље. 3Кад јоште не бијаше бездана, родила сам се, кад још не бијаше извора обилатијех водом. 4Прије него се горе основаше, прије хумова ја сам се родила; 5Још не бјеше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском; 6Кад је уређивао небеса, ондје бијах; кад је размјеравао круг над безданом. 7Кад је утврђивао облаке горе и кријепио изворе бездану; 8Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповијести његове, кад је постављао темеље земљи; 9Тада бијах код њега храњеница, бијах му милина сваки дан, и весељах се пред њим свагда; 10Весељах се на васиљеној његовој, и милина ми је са синовима људским. 11Тако дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путова мојих. 12Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити. 13Благо човјеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих. 14Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа. 15А ко о мене гријеши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт. 16 17Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова; 18Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој. 19Посла дјевојке своје, те зове сврх висина градских: 20Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели: 21Ходите, једите хљеба мојега, и пијте вина које сам растворила. 22Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума. 23Ко учи потсмјевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг. 24Не карај потсмјевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те. 25Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведнога, и знаће више. 26Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светијех ствари разум. 27Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу. 28Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш потсмјевач, сам ћеш теглити. 29Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна; 30И сједи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским, 31Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем: