‏ Proverbs 16

Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путовима, презире га.1У устима је безбожниковијем прут охолости, а мудре чувају уста њихова. 2Гдје нема волова, чисте су јасле; а обилата је љетина од силе воловске. 3Истинит свједок не лаже, а лажан свједок говори лаж. 4Потсмјевач тражи мудрост, и не находи је; а разумному је знање лако наћи. 5Иди од човјека безумна, јер нећеш чути паметне ријечи. 6Мудрост је паметнога да пази на пут свој, а безумље је безумнијех пријевара. 7Безумнима је шала гријех, а међу праведнима је добра воља. 8Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не мијеша се други. 9Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведнијех цвјетаће. 10Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти. 11И од смијеха боли срце, и весељу крај бива жалост. 12Путова својих наситиће се ко је изопачена срца, али га се клони човјек добар. 13Луд вјерује свашта, а паметан пази на своје кораке. 14Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је. 15Нагао човјек чини безумље, а пакостан је човјек мрзак. 16Луди нашљеђује безумље, а разборити вјенчава се знањем. 17Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведнога. 18Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља. 19Ко презире ближњега својега гријеши; а ко је милостив убогима, благо њему. 20Који смишљају зло, не лутају ли? а милост и вјера биће онима који смишљају добро. 21У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво. 22Мудрима је вијенац богатство њихово, а безумље безумнијех остаје безумље. 23Истинит свједок избавља душе, а лажан говори пријевару. 24У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште. 25Страх је Господњи извор животу да се човјек сачува од пругала смртнијех. 26У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу. 27Ко је спор на гњев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост. 28Живот је тијелу срце здраво, а завист је трулеж у костима. 29Ко чини криво убогоме, срамоти створитеља његова; а поштује га ко је милостив сиромаху. 30За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на смрти. 31Мудрост почива у срцу разумна човјека, а што је у безумнима познаје се. 32Правда подиже народ, а гријех је срамота народима. 33Мио је цару разуман слуга, али на срамотна гњеви се.