‏ Proverbs 18

Далеко је Господ од безбожнијех, а молитву праведнијех чује.1Вид очињи весели срце, добар глас гоји кости. 2Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима. 3Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман. 4Страх је Господњи настава к мудрости, и прије славе иде смјерност. 5 6Човјек спрема срце, али је од Господа што ће језик говорити. 7Човјеку се сви путови његови чине чисти, али Господ испитује духове. 8Остави на Господа дјела своја, и биће тврде намјере твоје. 9Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан. 10Мрзак је Господу ко је год поносита срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ. 11Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човјек ода зла. 12Кад су чији путови мили Господу, мири с њим и непријатеље његове. 13Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом. 14Срце човјечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове. 15Пророштво је на уснама царевијем, у суду неће погријешити уста његова. 16Мјерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дјело. 17Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује пријесто. 18Миле су царевима усне праведне, и они љубе онога који говори право. 19Гњев је царев гласник, али мудар човјек ублажиће га. 20У веселу је лицу цареву живот, и љубав је његова као облак с познијем даждем. 21Колико је боље тећи мудрост него злато! и тећи разум колико је љепше него сребро! 22Пут је праведнијех уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој. 23Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст. 24Боље је бити понизна духа с кроткима него дијелити плијен с охолима.