‏ Proverbs 29

Какав је безумник који баца искре и стријеле смртне,1Таки је сваки који превари ближњега својега па онда вели: шалио сам се. 2Кад нестане дрва, угаси се огањ; тако кад нема опадача, престаје распра. 3Угаљ је за жеравицу, дрва за огањ, а човјек свадљивац да распаљује свађу. 4Ријечи су опадачеве као ријечи избијенијех, али слазе унутра у трбух. 5Као сребрна пјена којом се обложи цријеп, таке су усне непријатељске и зло срце. 6Ненавидник се претвара устима својим, а у срцу слаже пријевару. 7Кад говори умиљатијем гласом, не вјеруј му, јер му је у срцу седам гадова. 8Мржња се покрива лукавством, али се злоћа њезина открива на збору. 9Ко јаму копа, у њу ће пасти; и ко камен ваља, на њега ће се превалити. 10Језик лажан мрзи на оне које сатире, и уста која ласкају граде погибао. 11 12Не хвали се сјутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донијети. 13Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне. 14Тежак је камен, и пијесак је тежак; али је гњев безумников тежи од обојега. 15Јарост је немилостива, и гњев је плах; али ко ће одољети зависти? 16Бољи је јавни укор него тајна љубав. 17Ударци од пријатеља истинити су, а цјеливи ненавидникови лажни. 18Душа сита гази сат, а гладној души слатко је све што је горко. 19Кака је птица која одлети из својега гнијезда, таки је човјек који отиде из својега мјеста. 20Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак свјетом срдачнијем. 21Не остављај пријатеља својега ни пријатеља оца својега, и у кућу брата својега не улази у несрећи својој: бољи је сусјед близу него брат далеко. 22Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи. 23Паметан човјек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају. 24Узми хаљину оному који се подјамчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку. 25Ко благосиља пријатеља својега на глас рано устајући, примиће му се за клетву. 26Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су; 27Ко је уставља, уставља вјетар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.