‏ Proverbs 3

Да се освете народима, и покарају племена;1Да свежу цареве њихове у ланце, и властелу њихову у окове гвоздене, 2И изврше на њима написани суд. Ова је част свима свецима његовијем. Алилуја! 3 4Хвалите Бога у светињи његовој, хвалите га на тврђи славе његове. 5Хвалите га према сили његовој, хвалите га према високоме величанству његову. 6Хвалите га уз глас трубни, хвалите га уз псалтир и гусле. 7Хвалите га с бубњем и весељем, хвалите га уз жице и орган. 8Хвалите га уз јасне кимвале, хвалите га уз кимвале громовне. 9Све што дише нека хвали Господа! Алилуја! 10 11 12Приче Соломуна сина Давидова, цара Израиљева, 13Да се познаје мудрост и настава, да се разумију ријечи разумне, 14Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право, 15Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост. 16Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост, 17Да разумије приче и значење, ријечи мудријех људи и загонетке њихове. 18Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу. 19Слушај, сине, наставу оца својега, и не остављај науке матере своје. 20Јер ће бити вијенац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом. 21Сине мој, ако би те мамили грјешници, не пристај; 22Ако би рекли: ходи с нама да вребамо крв, да засједамо правоме ни за што; 23Прождријећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који слазе у јаму; 24Свакојакога блага добићемо, напунићемо куће своје плијена; 25Бацаћеш ждријеб свој с нама; један ће нам тоболац бити свјема; 26Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове. 27Јер ногама својим трче на зло и хите да прољевају крв. 28Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици; 29А они вребају своју крв и засједају својој души. 30Таки су путови свијех лакомијех на добитак, који узима душу својим господарима. 31Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој; 32У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје бесједе: 33Луди, докле ћете љубити лудост? и потсмјевачима докле ће бити мио потсмијех? и безумни докле ће мрзити на знање? 34Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам ријечи своје. 35Што звах, али не хтјесте, пружах руку своју, али нико не мари,