‏ Proverbs 31

Ко укорава човјека наћи ће послије већу милост него који ласка језиком.1Ко краде оца својега и матер своју, и говори: није гријех, он је друг крвнику. 2Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће. 3Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се. 4Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава. 5Кад се подижу безбожници, сакрива се човјек; а кад гину, умножавају се праведни. 6 7Човјек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лијека. 8Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ. 9Ко љуби мудрост, весели оца својега; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро. 10Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је. 11Ко ласка пријатељу својему, разапиње мрежу ногама његовијем. 12У гријеху је зла човјека замка, а праведник пјева и весели се. 13Праведник разумије парбу невољнијех, а безбожник не мари да зна. 14Потсмјевачи распаљују град, а мудри утишавају гњев. 15Мудар човјек кад се пре с лудијем, или се срдио или смијао, нема мира. 16Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову. 17Сав гњев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг. 18Који кнез слуша лажне ријечи, све су му слуге безбожне. 19Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просвјетљује очи. 20Који цар право суди сиромасима, његов ће пријесто стајати довијека. 21Прут и кар дају мудрост, а дијете пусто срамоти матер своју. 22Кад се умножавају безбожници, умножавају се гријеси, а праведници ће видјети пропаст њихову. 23Карај сина својега, и смириће те, и учиниће милину души твојој. 24Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему! 25Ријечима се не поправља слуга, јер ако и разумије, опет не слуша. 26Јеси ли видио човјека нагла у бесједи својој? више има надања од безумна него од њега. 27Ако ко мази слугу од малена, он ће најпослије бити син. 28Гњевљив човјек замеће свађу, и ко је напрасит, много гријеши. 29Охолост понижује човјека, а ко је смјеран духом, добија славу. 30Ко дијели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује. 31Страшив човјек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.