‏ Proverbs 4

Него одбацисте сваки савјет мој, и карања мојега не хтјесте примити;1Зато ћу се и ја смијати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите; 2Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука. 3Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи. 4Јер мрзише на знање, и страха Господњега не изабраше; 5Не присташе на мој свјет, и презираше сва карања моја. 6Зато ће јести плод од путова својих, и наситиће се савјета својих. 7Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова. 8Али ко ме слуша, боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла. 9 10Сине мој, ако примиш ријечи моје, и заповијести моје сахраниш код себе, 11Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму, 12Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој, 13Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш; 14Тада ћеш разумјети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш. 15Јер Господ даје мудрост, из његовијех уста долази знање и разум. 16Чува правима што доиста јест, штит је онима који ходе у безазлености, 17Да би се држали стаза правијех, а он чува пут светаца својих. 18Тада ћеш разумјети правду и суд и што је право, и сваки добри пут. 19Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој, 20Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати, 21Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари, 22Који остављају праве путе да иду путовима мрачнијем, 23Који се радују зло чинећи, и играју у злијем опачинама; 24Којих су путови криви, и сами су опаки на стазама својим; 25Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим ријечима, 26Која оставља вођа младости своје, и заборавља завјет Бога својега. 27Јер к смрти води дом њезин, и к мртвима стазе њезине.