‏ Proverbs 7

Сине мој, слушај ријечи моје, пригни ухо своје бесједи мојој.1Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца својега. 2Јер су живот онима који их налазе и здравље свему тијелу њихову. 3Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот. 4Уклони од уста својих опачину и од усана својих неваљалство удаљи. 5Очи твоје нека гледају управо и вјеђе твоје нека се управљају право пред тобом. 6Мјери стазу ногама својим, и сви путови твоји нека су поравњени. 7Не сврћи ни надесно ни налијево, одвраћај ногу своју ода зла. 8 9Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мојему пригни ухо своје, 10Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање. 11Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља; 12Али јој је пошљедак горак као пелен, оштар као мач с обје стране оштар. 13Ноге јој слазе к смрти, до пакла допиру кораци њезини. 14Да не би мјерио пута животнога, савијају се стазе њезине да не знаш. 15Зато, дјецо, послушајте мене, и не отступајте од ријечи уста мојих. 16Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њезине, 17Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме, 18Да се не би туђинци наситили твојега блага и труд твој да не би био у туђој кући, 19И да не ридаш на пошљедак, кад се строши месо твоје и тијело твоје, 20И речеш: како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање! 21И не послушах гласа учитеља својих, и не пригнух уха својега к онима који ме учаху! 22Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине. 23Пиј воду из својега студенца и што тече из твојега извора. 24Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама. 25Имај их сам за се, а не туђин с тобом. 26Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје; 27Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њезине нека те опијају у свако доба, у љубави њезиној посрћи једнако.