‏ Proverbs 8

А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио њедра туђој,1Кад су пред очима Господу путови свачији, и мјери све стазе његове? 2Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа гријеха својих заплешће се; 3Умријеће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће. 4 5Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља својега, и даш руку своју туђинцу, 6Везао си се ријечима уста својих, ухватио си се ријечима уста својих. 7Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему својему; иди, припадни, и навали на ближњега својега. 8Не дај сна очима својима, ни вјеђама својима дријема. 9Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару. 10Иди к мраву, љенивче, гледај путове његове, и омудрај. 11Нема вођа ни управитеља ни господара; 12И опет приправља љети себи храну, збира уз жетву пићу своју. 13Докле ћеш, љенивче, лежати? кад ћеш устати од сна својега? 14Док мало проспаваш, док мало продријемљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш, 15Утом ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човјек. 16Човјек неваљао и нитков ходи са злијем устима; 17Намигује очима, говори ногама, показује прстима; 18Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу. 19Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лијека. 20На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој: 21Очи поносите, језик лажљив и руке које прољевају крв праву, 22Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло, 23Лажан свједок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом. 24Чувај, сине мој, заповијест оца својега, и не остављај науке матере своје. 25Привежи их себи на срце засвагда, и спучи их себи око грла. 26Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те; 27Јер је заповијест жижак, и наука је видјело, и пут је животни карање које поучава; 28Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа. 29Не зажели у срцу свом љепоте њезине, и немој да те ухвати вјеђама својим. 30Јер са жене курве спада човјек на комад хљеба, и жена пуста лови драгоцјену душу. 31Хоће ли ко узети огња у њедра а хаљине да му се не упале? 32Хоће ли ко ходити по живом угљевљу а ногу да не ожеже? 33Тако бива ономе који иде к жени ближњега својега; неће бити без кривице ко је се год дотакне. 34Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан; 35Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома својега. 36Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;