‏ Psalms 10

Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, ти, који ме подижеш од врата смртнијех,1Да бих казивао све хвале твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење твоје. 2Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами намјестили, ухвати се нога њихова. 3Познаше Господа; он је судио; у дјела руку својих заплете се безбожник. 4Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога; 5Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће нигда погинути. 6Устани, Господе, да се не посили човјек, и да приме народи суд пред тобом. 7Пусти, Господе, страх на њих; нека познаду народи да су људи. 9 10Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља? 11С охолости безбожникове муче се убоги; хватају се убоги пријеваром коју измишљају безбожници. 12Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивица похваљује. 13Безбожник у обијести својој не мари за Господа: "он не види." Нема Бога у мислима његовијем. 14Свагда су путови његови криви; за судове твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа. 15У срцу својем вели: нећу посрнути; зло неће доћи нигда. 16Уста су му пуна неваљалијех ријечи, пријеваре и увреде, под језиком је његовијем мука и погибао. 17Сједи у засједи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога. 18Сједи у потаји као лав у пећини; сједи у засједи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши мрежу своју.