‏ Psalms 106

На њима птице вију гнијезда; станак је родин на јелама.1Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима. 2Створио си мјесец да показује времена, сунце познаје запад свој. 3Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све звијерје шумско; 4Лавови ричу за плијеном, и траже од Бога хране себи. 5Сунце гране, и они се сакривају и лијежу у ложе своје. 6Излази човјек на посао свој, и на рад свој до вечера. 7Како је много дјела твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага твојега. 8Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика; 9Ту лађе плове, крокодил, којега си створио да се игра по њему. 10Све тебе чека, да им дајеш пићу на вријеме. 11Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра. 12Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се. 13Пошљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи. 14Слава Господу увијек; нек се весели Господ за дјела своја! 15Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се. 16Пјеваћу Господу за живота својега; хвалићу Бога својега док сам год. 17Нека му буде мила бесједа моја! веселићу се о Господу. 18Нека нестане грјешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја! 19 20Хвалите Господа; гласите име његово; јављајте по народима дјела његова. 21Пјевајте му и славите га; казујте сва чудеса његова. 22Хвалите се светијем именом његовијем; нек се весели срце онијех који траже Господа. 23Тражите Господа и силу његову, тражите лице његово без престанка. 24Памтите чудеса његова која је учинио, знаке његове и судове уста његовијех. 25Сјеме Аврамово слуге су његове, синови Јаковљеви избрани његови. 26Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови његови. 27Памти увијек завјет свој, ријеч, коју је дао на тисућу кољена. 28Што је завјетовао Авраму, и за што се клео Исаку. 29То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завјет вјечни, 30Говорећи: теби ћу дати земљу Хананску у нашљедни дио. 31Тада их још бијаше мало на број, бијаше их мало, и бјеху дошљаци. 32Иђаху од народа до народа, из једнога царства к другоме племену. 33Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве: 34"Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла." 35И пусти глад на ону земљу; и потр сав хљеб што је за храну. 36Посла пред њима човјека; у робље продан би Јосиф. 37Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову, 38Док се стече ријеч његова, и ријеч Господња прослави га. 39Посла цар и одријеши га; господар над народима, и пусти га. 40Постави га господаром над домом својим, и заповједником над свијем што имаше. 41Да влада над кнезовима његовијем по својој вољи, и старјешине његове уразумљује. 42Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову. 43И намножи Бог народ свој и учини га јачега од непријатеља његовијех. 44Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ његов, и чинише лукавство слугама његовијем. 45Посла Мојсија, слугу својега, Арона избраника својега. 46Показаше међу њима чудотворну силу његову и знаке његове у земљи Хамовој. 47Пусти мрак и замрачи, и не противише се ријечи његовој. 48Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.