‏ Psalms 11

Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.1Каже у срцу своме: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видјети нигда." 2Устани Господе! дигни руку своју, не заборави невољнијех. 3Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да ти нећеш видјети? 4Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти ти си помоћник. 5Сатри мишицу безбожноме и зломе, да се тражи и не нађе безбожност његова. 6Господ је цар свагда, довијека, нестаће незнабожаца са земље његове. 7Господе! ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,