‏ Psalms 110

Каже, и диже се силан вјетар, и устају вали на њему,1Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива; 2Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје. 3Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове. 4Он обраћа вјетар у тишину, и вали њихови умукну. 5Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе. 6Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских! 7Нека га узвишују на сабору народном, на скупштини старјешинској славе га!