‏ Psalms 118

Јер неће посрнути довијека, праведник ће се спомињати увијек.1Не боји се зла гласа; срце је његово стално, узда се у Господа. 2Утврђено је срце његово, неће се побојати, и видјеће како падају непријатељи његови. 3Просипа, даје убогима; правда његова траје довијека, рог се његов узвишује у слави. 4Безбожник види, и једи се, шкргуће зубима својим, и сахне. Жеља ће безбожницима пропасти. 5 6Хвалите, слуге Господње, хвалите име Господње, 7Да буде име Господње благословено отсад и довијека. 8Од истока сунчанога до запада да се слави име Господње. 9Узвишен је над свима народима Господ; сврх небеса је слава његова. 10Ко је као Господ, Бог наш, који сједи на висини; 11Који се сагиба да види што је на небесима и на земљи; 12Који из праха подиже убогога, и из кала узвишује ништега; 13И посађује га с кнезовима, с кнезовима у народу његову; 14Од нероткиње насељава кућу, учинивши је радосном мајком синовима. Алилуја! 15 16Кад изађе Израиљ из Мисира, дом Јаковљев из народа туђега, 17Јудеја постаде светиња Божија, Израиљ област његова. 18Море видје и побјеже; Јордан се обрати натраг. 19Горе скакаше као овнови, брдашца као јагањци. 20Што ти би, море, те побјеже и теби, Јордане, те се обрати натраг? 21Горе, што скачете као овнови, и брдашца, као јагањци? 22Пред лицем Господњим дркћи, земљо, пред лицем Бога Јаковљева. 23Који претвара камен у језеро водено, гранит у извор водени. 24 25Не нама, Господе, не нама, него имену својему дај славу, по милости својој, по истини својој. 26Зашто да говоре народи: гдје ли је Бог њихов? 27Бог је наш на небесима, твори све што хоће. 28Идоли су њихови сребро и злато, дјело руку човјечијих. 29Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;