‏ Psalms 119

Уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу;1Руке имају, а не хватају; ноге имају, а не ходе, и не пуштају гласа из грла својега. 2Таки су и они који их граде, и сви који се уздају у њих. 3Доме Израиљев, уздај се у Господа; он им је помоћ и штит. 4Доме Аронов, уздај се у Господа; он им је помоћ и штит. 5Који се бојите Господа, уздајте се у Господа; он им је помоћ и штит. 6Господ нас се опомиње, благосиља нас, благосиља дом Израиљев, благосиља дом Аронов; 7Благосиља оне који се боје Господа, мале и велике. 8Да вам Господ умножи благослове, вама и синовима вашим! 9Господ да вас благослови, творац неба и земље! 10Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човјечијим. 11Неће те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо гдје се мучи. 12Него ћемо ми благосиљати Господа отсад и довијека. Алилуја! 13 14Мило ми је што Господ услиши молитвени глас мој; 15Што пригну к мени ухо своје; и зато ћу га у све дане своје призивати. 16Опколише ме болести смртне, и јади паклени задесише ме, наиђох на тугу и муку; 17Али призвах име Господње: Господе! избави душу моју! 18Добар је Господ и праведан, и Бог је наш милостив; 19Чува просте Господ; бијах у невољи, и поможе ми. 20Врати се душо моја, у мир свој! јер је Господ добротвор твој! 21Ти си избавио душу моју од смрти, око моје од суза, ногу моју од спотицања. 22Ходићу пред лицем Господњим по земљи живијех. 23Вјеровах кад говорих: у љутој сам невољи. 24Рекох у сметњи својој: сваки је човјек лажа. 25Шта ћу вратити Господу за сва добра што ми је учинио? 26Узећу чашу спасења, и призваћу име Господње. 27Извршићу обећања своја Господу пред свијем народом његовијем. 28Скупа је пред Господом смрт светаца његовијех. 29О Господе! ја сам слуга твој, ја сам слуга твој, син слушкиње твоје; расковао си с мене окове моје. 30Жртву за хвалу принијећу теби, и име Господње призваћу. 31Извршићу обећања своја Господу пред свијем народом његовијем, 32У двору дома Господњега, усред тебе, Јерусалиме. Алилуја! 33 34Хвалите Господа сви народи, славите га сва племена; 35Јер је велика милост његова к нама, и истина Господња траје довијека. Алилуја! 36 37Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова. 38Нека рече Израиљ да је довијека милост његова; 39Нека рече дом Аронов да је довијека милост његова; 40Нека реку сви који се боје Господа да је довијека милост његова. 41Из тјескобе повиках ка Господу и услиши ме, изведе ме на пространо мјесто Господ. 42Господ је са мном, не бојим се; шта ће ми учинити човјек? 43Господ ми је помоћник: слободно ћу гледати у непријатеље своје. 44Боље је уздати се у Господа него ли се ослањати на човјека; 45Боље је уздати се у Господа неголи се ослањати на кнезове. 46Сви ме народи опколише; али их у име Господње разбих. 47Оптекоше, опколише ме; али их у име Господње разбих. 48Опколише ме као пчеле сат, и уласише се као огањ у трњу: у име их Господње разбих. 49Отиснуо си ме да паднем, али ме Господ прихвати. 50Господ је хвала моја и пјесма; он ми постаде спаситељ. 51Глас радости и спасења чује се у колибама праведничким: "десница Господња даје силу; 52Десница Господња узвишује, десница Господња даје силу." 53Нећу умријети, него ћу жив бити, и казивати дјела Господња. 54Карајући покара ме Господ; али ме смрти не даде. 55Отворите ми врата од правде, ући ћу на њих, славићу Господа. 56"Ево врата Господња, на која улазе праведници!" 57Хвалим те, што си ме услишио, и постао ми спаситељ. 58Камен који одбацише зидари, поста глава од угла. 59То би од Господа и дивно је у нашим очима. 60Ево дан, који створи Господ! Радујмо се и веселимо се у њ! 61О Господе, помози! о Господе, дај да буде у напредак! 62Благословен који иде у име Господње! Благосиљамо вас из дома Господњега. 63Господ је Бог крјепак, и он нас обасја; жртву празничну, везану врвцама, водите к роговима жртвенику. 64Ти си Бог мој, тебе хвалим, Боже мој, тебе узвишујем. 65Хвалите Господа, јер је добар, јер је милост његова довијека. 66 67Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем. 68Благо онима који чувају откривења његова, свијем срцем траже га; 69Који не чине безакоња, ходе путовима његовијем! 70Ти си дао заповијести своје, да се чувају добро. 71Кад би путови моји били управљени да чувам наредбе твоје! 72Онда се не бих постидио, пазећи на заповијести твоје; 73Хвалио бих те с правијем срцем, учећи се праведнијем законима твојим. 74Чуваћу наредбе твоје, немој ме оставити сасвијем. 75Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по твојим ријечима. 76Свијем срцем својим тражим тебе, не дај ми да зађем од заповијести твојих. 77У срце своје затворио сам ријеч твоју, да ти не гријешим. 78Благословен си, Господе! научи ме наредбама својим. 79Устима својим јављам све судове уста твојих. 80На путу откривења твојих радујем се као за велико богатство. 81О заповијестима твојим размишљам, и пазим на путове твоје. 82Наредбама твојим тјешим се, не заборављам ријечи твоје. 83Учини милост слузи својему, да бих живио и чувао ријеч твоју. 84Отвори очи моје, да бих видио чудеса закона твојега; 85Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповијести својих. 86Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове твоје. 87Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповијести твојих. 88Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења твоја. 89Сједе кнезови и договарају се на мене; а слуга твој размишља о наредбама твојим. 90Откривења су твоја утјеха моја, савјетници моји. 91Душа моја лежи у праху; оживи ме по ријечи својој. 92Казујем путове своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим. 93Уразуми ме о путу заповијести својих, и размишљаћу о чудесима твојим. 94Сузе пролива душа моја од туге, откријепи ме по ријечи својој. 95Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми. 96Пут истини избрах, законе твоје тражим. 97Прионух за откривења твоја, Господе; немој ме осрамотити. 98Путем заповијести твојих трчим, јер си раширио срце моје. 99Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га се држим до краја. 100Уразуми ме, и држаћу се закона твојега, и чувати га свијем срцем. 101Постави ме на стазу заповијести својих, јер ми је она омиљела. 102Превиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству. 103Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме. 104Испуни слузи својему ријеч своју да те се боји. 105Уклони руг мој, којега се плашим; јер су судови твоји благи. 106Миле су ми заповијести твоје, правдом својом оживи ме. 107Нека дође на ме милост твоја, Господе, помоћ твоја по ријечи твојој. 108И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у ријеч твоју. 109Немој узети нигда од уста мојих ријечи истине, јер чекам судове твоје. 110И чуваћу закон твој свагда, довијека и без престанка. 111Ходићу слободно, јер тражим заповијести твоје. 112Говорићу о откривењима твојим пред царевима, и нећу се стидјети. 113Тјешићу се заповијестима твојим, које љубим. 114Руке своје пружам к заповијестима твојим, које љубим, и размишљам о наредбама твојим. 115Опомени се ријечи своје к слузи својему, на коју си ми заповједио да се ослањам. 116У невољи мојој тјеши ме што ме ријеч твоја оживљава. 117Охоли ми се ругају веома; али ја не отступам од закона твојега. 118Памтим судове твоје од искона, Господе, и тјешим се. 119Гњев ме обузима на безбожнике, који остављају закон твој. 120Наредбе су твоје пјесма моја у путничком стану мојем. 121Ноћу помињем име твоје, Господе, и чувам закон твој. 122То је моје, да чувам заповијести твоје. 123Дио мој ти си, Господе; наумио сам чувати ријечи твоје. 124Молим ти се из свега срца, смилуј се на ме по ријечи својој. 125Разматрам путове своје, и обраћам ноге своје к откривењима твојим. 126Хитим, и не затежем се чувати заповијести твоје. 127Мреже безбожничке опколише ме, али закона твојега не заборављам. 128У по ноћи устајем да те славим за праведне судове твоје. 129У заједници сам са свима који се тебе боје и који чувају заповијести твоје. 130Доброте је твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме. 131Учинио си добро слузи својему, Господе, по ријечи својој. 132Доброј мисли и знању научи ме, јер заповијестима твојим вјерујем. 133Прије страдања својега лутах, а сад чувам ријеч твоју. 134Ти си добар, и добро чиниш; научи ме наредбама својим. 135Охоли плету на мене лаж, али се ја свијем срцем држим заповијести твојих. 136Задригло је срце њихово као сало, а ја се тјешим законом твојим. 137Добро ми је што страдам, да се научим наредбама твојим. 138Милији ми је закон уста твојих него тисуће злата и сребра. 139Руке твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме, и научићу се заповијестима твојим. 140Који се тебе боје, видјеће ме, и радоваће се што се уздам у твоју ријеч. 141Знам да су судови твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш. 142Нека буде доброта твоја утјеха моја, као што си рекао слузи својему. 143Нека дође к мени милосрђе твоје, и оживим; јер је закон твој утјеха моја. 144Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповијестима твојим. 145Нек се обрате к мени који се тебе боје, и који знаду откривења твоја. 146Срце моје нека буде савршено у наредбама твојим, да се не постидим. 147Чезне душа моја за спасењем твојим, ријеч твоју чекам. 148Чезну очи моје за ријечју твојом; говорим: кад ћеш ме утјешити? 149Постадох као мијех у диму, али твојих наредаба не заборавих. 150Колико ће бити дана слуге твојега? Кад ћеш судити онима који ме гоне? 151Охоли ископаше ми јаму насупрот закону твојему. 152Све су заповијести твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми. 153Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповијести твојих. 154По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста твојих. 155Довијека је, Господе, ријеч твоја утврђена на небесима, 156Од кољена до кољена истина твоја; ти си поставио земљу, и стоји. 157По твојој наредби све стоји сад; јер све служи теби. 158Да није закон твој био утјеха моја, погинуо бих у невољи својој. 159Заповијести твојих нећу заборавити довијека, јер ме њима оживљаваш. 160Ја сам твој, помози ми, јер тражим заповијести твоје. 161Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о твојим откривењима. 162Свему савршеноме видјех крај; али је заповијест твоја веома широка. 163Како љубим закон твој! Вас дан мислим о њему. 164Заповијест твоја чини ме мудријега од непријатеља мојих; јер је са мном увијек. 165Разумнији постах од свијех учитеља својих; јер размишљам о твојим откривењима. 166Мудрији сам од стараца; јер заповијести твоје чувам. 167Од свакога злога пута заустављам ноге своје, да бих чувао ријеч твоју. 168Од наредаба твојих не отступам; јер си ме ти научио. 169Како су слатке језику мојему ријечи твоје, слађе од меда устима мојима! 170Од заповијести твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни. 171Ријеч је твоја жижак нози мојој, и видјело стази мојој. 172Заклех се да ћу чувати наредбе правде твоје, и извршићу. 173Поништен сам веома, Господе, оживи ме по ријечи својој. 174Нека ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме. 175Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закона твојега не заборављам. 176Безбожници су ми метнули замку; али од заповијести твојих не застраних.