‏ Psalms 122

Тога ради заповијести твоје држим да су вјерне, на сваки пут лажни мрзим.1Дивна су откривења твоја; зато их чува душа моја. 2Ријечи твоје кад се јаве, просвјетљују и уразумљују просте. 3Отворам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповијести твојих. 4Погледај на ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име твоје. 5Тврди стопе моје у ријечи својој, и не дај никакоме безакоњу да облада мном. 6Избави ме од насиља људскога, и чуваћу заповијести твоје. 7Свјетлошћу лица својега обасјај слугу својега, и научи ме наредбама својим. 8Очи моје лију потоке, зато што не чувају закона твојега. 9Праведан си, Господе, и прави су судови твоји.