‏ Psalms 135

Велико дјело чини Господ на нама; развеселисмо се.1Враћај, господе, робље наше, као потоке на сасушену земљу. 2Који су са сузама сијали, нека жању с пјевањем. 3Иде и плаче који носи сјеме да сије; поћи ће с пјесмом носећи снопове своје. 4 5Ако Господ неће градити дома, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати града, узалуд не спава стражар. 6Узалуд раните, доцкан лијежете, једете хљеб уморни; миломе својему он даје сан. 7Ево нашљедства од Господа: дјеца, пород је дар од њега. 8Што су стријеле у руци јакоме, то су синови млади. 9Благо човјеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима. 10 11Благо свакоме, који се боји Господа, који ходи путовима његовијем! 12Јер ће јести од трудова руку својих. Благо теби, и добро ти је. 13Жена је твоја као родна лоза усред дома твојега; синови твоји као гране маслинове око стола твојега. 14Гле, тако ће бити благословен човјек који се боји Господа. 15Благословиће те Господ са Сиона, и гледаћеш добро Јерусалимско у све дане живота својега; 16Видјећеш синове у синова својих. Мир Израиљу! 17 18Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ, 19Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше. 20На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје. 21Господ је праведан; исијече конопце безбожничке.