‏ Psalms 145

Зар да не мрзим на оне, који на те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на тебе?1Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми. 2Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје. 3И види јесам ли на злу путу, и води ме на пут вјечни. 4 5Избави ме, Господе, од човјека злога, сачувај ме од насилника, 6Који помишљају зло у срцу и сваки дан подижу рат; 7Оштре језик свој као змија, јед је аспидин у устима њиховијем. 8Сачувај ме, Боже, од руку безбожничких, од насилника сахрани ме, који мисле да поткину ноге моје. 9Охоли ми намјестише замке и пругла, метнуше ми мрежу на пут, пређу разапеше ми. 10Рекох Господу: ти си Бог мој, услиши, Господе, глас мољења мојега. 11Господе, Господе, крјепки спаситељу мој, заклони главу моју у дан ратни! 12Не дај, Господе, безбожнику што жели, не дај му да докучи што је наумио, да се не узносе. 13Отров онијех што су око мене, погибао уста њиховијех нека се обрати на њих. 14Нека падне на њих живо угљевље; нека их он баци у огањ, у пропасти, да не устану. 15Човјек језичан неће се утврдити на земљи, неправеднога ће злоћа увалити у погибао. 16Знам да ће Господ показати правду невољноме и правицу убогима. 17Да! праведни ће славити име твоје, прави ће остати пред лицем твојим. 19 20Господе, вичем к теби, похити к мени, чуј глас мољења мојега, кад вичем к теби. 21Нек изађе молитва моја као кад пред лице твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.