‏ Psalms 146

Постави, Господе, стражу код језика мојега, чувај врата уста мојих.1Не дај срцу мојему да застрани на зле помисли, да чини дјела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њиховијех. 2Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове. 3Расуше се по каменијем врлетима судије њихове, и чуше ријечи моје како су благе. 4Као кад ко сијече и теше, тако се разлетјеше кости наше до чељусти пакленијех. 5Али су к теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у тебе се уздам, немој одбацити душе моје. 6Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства онијех, који чине безакоње. 7Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи. 8 9Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим. 10Изливам пред њим мољење своје, тугу своју пред њим казујем,