‏ Psalms 25

Душу моју опоравља, води ме стазама праведним имена ради својега.1Да пођем и долином сјена смртнога, нећу се бојати зла; јер си ти са мном; штап твој и палица твоја тјеши ме. 2Поставио си преда мном трпезу на видику непријатељима мојим; намазао си уљем главу моју, и чаша је моја преопуна. 3Да! доброта и милост твоја пратиће ме у све дане живота мојега, и ја ћу наставати у дому Господњем за дуго. 4 5Господња је земља и што је год у њој, васиљена и све што живи на њој. 6Јер је на морима основа, и посред ријека утврди је. 7Ко ће изаћи на гору Господњу? и ко ће стати на светом мјесту његову? 8У кога су чисте руке и срце безазлено, ко не изриче имена његова узалуд и не куне се лажно. 9Он ће добити благослов од Господа, и милост од Бога спаса својега. 10Таки је род онијех који га траже, и који су ради стајати пред лицем твојим, Боже Јаковљев! 11Врата! узвисите врхове своје, узвисите се врата вјечна! Иде цар славе. 12Ко је тај цар славе? Господ крјепак и силан, Господ силан у боју. 13Врата! узвисите врхове своје, узвисите се врата вјечна! Иде цар славе. 14Ко је тај цар славе! Господ над војскама; он је цар славе. 15 16К теби, Господе, подижем душу своју. 17Боже мој! у тебе се уздам; не дај да се осрамотим, да ми се не свете непријатељи моји. 18И који се год у те уздају, неће се осрамотити; осрамотиће се они који се одмећу од тебе беспутно. 19Покажи ми, Господе, путове своје, научи ме ходити стазама твојим. 20Упути ме истини својој, и научи ме; јер си ти Бог спасења мојега, теби се надам сваки дан. 21Опомени се милосрђа својега, Господе, и милости своје; јер су откако је вијека. 22Гријехова младости моје, и мојих пријеступа не помињи; по милости својој помени мене, ради доброте своје, Господе!