‏ Psalms 39

Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.1Усмрдјеше се и загнојише се ране моје од безумља мојега. 2Згрчио сам се и погурио веома, вас дан идем сјетан; 3Јер сам изнутра пун огња, и нема здрава мјеста на тијелу мојем. 4Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца својега. 5Господе! пред тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од тебе сакривено. 6Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема. 7Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје отступише, далеко стоје ближњи моји. 8Који траже душу моју намјештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по вас дан мисле о пријевари. 9А ја као глух не чујем и као нијем који не отвора уста својијех. 10Ја сам као човјек који не чује или нема у устима својим правдања. 11Јер тебе, Господе, чекам, ти одговарај за мене, Господе, Боже мој! 12Јер рекох: да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја. 13Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.