‏ Psalms 41

Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој мучати. Јер сам гост у тебе и дошљак као и сви стари моји.1Немој ме више гњевно гледати, па ћу одахнути прије него отидем и више ме не буде. 3 4Дуго чеках Господа, и саже се к мени, и чу вику моју. 5Извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје. 6И метну у уста моја пјесму нову, хвалу Богу нашему. Виде многи, и почињу се бојати Господа, и уздати се у њега. 7Благо ономе који на Господа ставља надање своје, и не обраћа се охолима и онијем који теже на лаж. 8Многа су чудеса твоја, која си учинио Господе, Боже мој, и многе су мисли твоје с нама. Нема ти равна. Хтио бих јављати и казивати, али им броја нема. 9Жртве и дарова нећеш; ти си ми уши отворио; жртве паљенице и која се за гријех приноси не тражиш. 10И по томе рекох: ево идем, као што је у књизи писано за мене; 11Хоћу чинити вољу твоју, Боже мој, и закон је твој мени у срцу. 12Казујем правду на сабору великом; ево, уста својих не устављам; Господе, ти знаш. 13Правде твоје не сакривам у срцу свом, казујем вјерност твоју и спасење твоје; и не тајим милости твоје и истине твоје од сабора великог.