‏ Psalms 42

Господе, немој затворити срца својега од мене; милост твоја и истина твоја једнако нека ме чувају.1Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави. 2Господе, вољан буди избавити ме, Господе, похитај ми у помоћ. 3Нек се постиде и посраме сви који траже погибао души мојој! Нек се врате натраг и постиде који ми желе зло. 4Нек се поврате у сметњи својој који ми говоре: ха! ха! 5Нека се тјеше и веселе тобом сви који траже тебе, Господе, и који љубе спасење твоје, нека једнако говоре: велик Господ! 6Ја сам несрећан и ништ, нека се Господ постара за ме! Ти си помоћ моја и избавитељ мој, Боже мој, не часи. 8 9Благо ономе који разумије ништему! Господ ће га избавити у зли дан. 10Господ ће га сачувати и поживиће га; биће блажен на земљи. Нећеш га дати на вољу непријатељима његовијем. 11Господ ће га укријепити болна на одру. Сасвијем мијењаш постељу његову у болести његовој.