‏ Psalms 44

Али ти, Господе, смилуј се на ме, и подигни ме; а ја ћу им вратити.1По томе ћу познати да сам ти мио, ако се не узрадује непријатељ мој нада мном. 2А мене цијела сачувај, и дај ми да стојим пред лицем твојим довијека. 3Благословен Бог Израиљев од вијека до вијека. Амин, амин. 5 6Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи тебе, Боже! 7Жедна је душа моја Бога, Бога живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијему? 8Сузе су ми хљеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: гдје је Бог твој? 9Душа се моја прољева кад се опомињем како сам ходио сред многога људства; ступао у дом Божји, а људство празнујући пјеваше и подвикиваше. 10Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и Бога мојега. 11Клонула је у мени душа зато што те помињем у земљи Јорданској, на Ермону, на гори малој. 12Бездана бездану дозивље гласом слапова твојих; све воде твоје и вали твоји на мене навалише. 13Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу му је пјесма у мене, молитва Богу живота мојега. 14Рећи ћу Богу, граду својему: зашто си ме заборавио? зашто идем сјетан од пакости непријатељеве? 15Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: гдје ти је Бог? 16Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и Бога мојега. 18 19Суди ми, Боже, и расправи парбу моју с народом рђавим! од човјека неправеднога и лукавога избави ме. 20Јер си ти Бог крјепости моје; зашто си ме одбацио? Зашто идем сјетан од пакости непријатељеве? 21Пошљи видјело своје и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору твоју и у дворове твоје. 22Онда ћу приступити к жртвенику Божијему, к Богу радости и весеља својега, и уз гусле славићу те, Боже, Боже мој! 23Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и Бога мојега. 24 25Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповиједаше дјело које си учинио у њихово вријеме, у старо вријеме. 26Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоријенио си племена, а њих намножио.