‏ Psalms 45

Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него твоја десница и твоја мишица, и свјетлост лица твојега, јер ти бијаху омиљели.1Боже, царе мој, ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову! 2С тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом твојим изгазићемо оне који устају на нас. 3Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи. 4Него ћеш нас ти избавити од непријатеља нашијех, и ненавиднике наше посрамићеш. 5Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име твоје славићемо довијека. 6Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом. 7Обраћаш нас те бјежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају. 8Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расијао си нас. 9У бесцјење си продао народ свој, и нијеси му подигао цијене. 10Дао си нас на потсмијех сусједима нашијем, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас. 11Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци. 12Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје. 13Од ријечи потсмјевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих. 14Све ово снађе нас; али не заборависмо тебе, нити преступисмо завјета твојега. 15Не отступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута твојега. 16Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сјеном смртнијем, 17Онда да бијасмо заборавили име Бога својега и подигли руке своје к Богу туђему,