‏ Psalms 55

Господе! отвори уста моја, и она ће казати хвалу твоју.1Јер жртве нећеш: ја бих је принио; за жртве паљенице не мариш. 2Жртва је Богу дух скрушен, срца скрушена и поништена не одбацујеш, Боже. 3По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, подигни зидове Јерусалимске. 4Онда ће ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; онда ће метати на жртвеник твој теоце. 7 8Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном. 9Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави! 10Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити. 11Љубиш свакојаке ријечи од погибли, и језик лукав. 12Тога ради Бог ће те поразити сасвијем, избациће те и ишчупаће те из стана, и коријен твој из земље живијех. 13Видјеће праведници и побојаће се, и потсмијеваће му се: 14Гле човјека који не држаше у Богу крјепости своје, него се уздаше у величину богатства својега и утврђиваше се злоћом својом. 15А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довијека. 16Довијека ћу хвалити тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име твоје; јер си добар к свецима својим. 19 20Рече безумник у срцу својему: нема Бога; проневаљалише се и загрдјеше у безакоњу, нема никога добро да твори. 21Бог с неба погледа на синове човјечије да види има ли који разуман, и тражи ли који Бога. 22Сви застранише, сви се покварише, нема никога добро да твори, нема ни једнога. 23Зар неће да се оразуме који год чине безакоње, једу народ мој као што једу хљеб, и не призивају Бога?