‏ Psalms 60

Да пошље с неба и сачува ме, да посрами онога који тражи да ме прождре; да пошље Бог милост своју и истину своју.1Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стријеле, и њихов језик мач оштар. 2Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава твоја! 3Метнуше замку ногама мојима, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу. 4Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; пјеваћу те и славићу. 5Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано. 6Хвалићу Господа по народима, пјеваћу ти по племенима. 7Јер је велика до небеса милост твоја, и истина твоја до облака. 8Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава твоја! 10 11Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човјечији? 12Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мјерила злочинства руку својих на земљи.