‏ Psalms 65

Чуј, Боже, вику моју, слушај молитву моју.1Од краја земље вичем к теби, кад клону срце моје. Изведи ме на гору, гдје се не могу попети. 2Јер си ти уточиште моје, тврди заклон од непријатеља. 3Да живим у стану твом довијека, и починем под кровом крила твојих. 4Јер ти, Боже, чујеш завјете моје и дајеш ми достојање онијех који поштују име твоје. 5Додај дане к данима царевијем, и године његове продуљи од кољена на кољено. 6Нека царује довијека пред Богом; заповједи милости и истини нека га чувају. 7Тако ћу пјевати имену твојему свагда, извршујући завјете своје сваки дан. 9 10Та, у Бога је мир души мојој, од њега је спасење моје! 11Та, он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало. 12Докле ћете нападати на човјека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану. 13Баш наумише да га свргну с висине, омиље им лаж, устима благосиљају а у срцу куну.