‏ Psalms 66

Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у њему над мој.1Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути. 2У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу. 3Народе! уздај се у њега у свако доба; изливајте пред њим срце своје; Бог је наше уточиште. 4Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мјерила, били би лакши него ништа. 5Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ. 6Једном рече Бог и више пута чух, да је крјепост у Бога. 7И у тебе је, Господе, милост; јер ти плаћаш свакоме по дјелима његовијем. 9 10Боже! ти си Бог мој, к теби раним, жедна је тебе душа моја, за тобом чезне тијело моје у земљи сухој, жедној и безводној. 11Тако бих те угледао у светињи, да бих видио силу твоју и славу твоју. 12Јер је доброта твоја боља од живота. Уста би моја хвалила тебе; 13Тако бих те благосиљао за живота свога, у име твоје подигао бих руке своје. 14Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радоснијем гласом хвалила би те уста моја. 15Кад те се сјећам на постељи, све ноћне страже размишљам о теби. 16Јер си ти помоћ моја, и у сјену крила твојих веселим се. 17Душа се моја прилијепила за тебе, десница твоја држи ме. 18Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу. 19Изгинуће од мача, и допашће лисицама. 20А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.