‏ Psalms 68

Али ће их Бог поразити; удариће их стријела изненада.1Обориће један другога језиком својим. Ко их год види, бјежаће од њих. 2Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дјело његово. 3А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у њега, и хвалиће се сви који су права срца. 5 6У теби је уздање, Боже, теби припада хвала на Сиону, и теби се извршују завјети. 7Ти слушаш молитву; к теби долази свако тијело. 8Безакоња ме притискују, ти ћеш очистити гријехе наше. 9Благо ономе кога избираш и примаш, да живи у двору твом! Наситићемо се добром дома твојега, светињом цркве твоје. 10Дивно нам одговараш по правди својој, Боже, спаситељу наш, узданицо свијех крајева земаљских, и народа преко мора далеко. 11Који си поставио горе својом силом, опасао се јачином, 12Који утишаваш хуку морску, хуку вала њиховијех и буну по народима! 13Боје се твојих чудеса који живе на крајевима земаљским; све што се јавља јутром и вечером ти будиш да слави тебе. 14Надгледаш земљу и заливаш је, обилно је обогаћаваш; поток је Божји пун воде, спремаш за њих жито, јер си тако уредио. 15Бразде њезине напајаш, равниш груде њезине, кишним капљама размекшаваш је, благосиљаш је да рађа. 16Ти вјенчаваш годину, којој добро чиниш; стопе су твоје пуне масти. 17Тију паше по пустињама, и хумови се опасују радошћу. 18Луке се осипају стадима, и поља се заодијевају пшеницом; веселе се и пјевају. 20 21Покликни Богу, сва земљо! 22Запјевајте славу имену његову, дајте му хвалу и славу. 23Реците Богу: како си страшан у дјелима својим! ради велике силе твоје ласкају ти непријатељи твоји. 24Сва земља нек се поклони теби и поје теби, нека поје имену твојему. 25Ходите и видите дјела Бога страшнога у дјелима својим над синовима људским. 26Он је претворио море у сухоту, преко ријеке пријеђосмо ногама; ондје смо се веселили о њему; 27Влада силом својом увијек, очи његове гледају на народе. Бунтовници, да се нијесте подигли! 28Благосиљајте, народи, Бога нашега, и гласите хвалу њему. 29Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша. 30Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа. 31Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша. 32Дао си нас у јарам човјеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор. 33Ући ћу у дом твој са жртвама што се сажижу, извршићу ти завјете своје, 34Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тјескоби мојој. 35Жртве паљенице претиле ћу ту принијети с димом од претилине овнујске, принијећу ти теоце с јарићима.