‏ Psalms 7

Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју.1Усахну од жалости око моје, постара се од множине непријатеља мојих. 2Идите од мене сви који чините безакоње, јер Господ чу плач мој. 3Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими. 4Нек се постиде и препадну сви непријатељи моји, нека се поврате и постиде одмах. 6 7Господе, Боже мој! у тебе се уздам, сачувај ме од свијех који ме гоне, и избави ме. 8Да ми непријатељ не ишчупа душе као лав. Чупа, а нема ко да избави. 9Господе, Боже мој! ако сам то учинио, ако је неправда у рукама мојима, 10Ако сам зло вратио пријатељу својему, или криво учинио онима који на ме на правди нападаху; 11Нека гони непријатељ душу моју, и нека је стигне, и погази на земљу живот мој и славу моју у прах обрати. 12Устани, Господе, у гњеву својем; дигни се на жестину непријатеља мојих; пробуди се мени на помоћ, и отвори суд. 13И људство ће се слећи око тебе; изнад њега изађи у висину. 14Господ суди народима. Суди ми, Господе, по правди мојој, и по безазлености мојој нека ми буде. 15Нек се прекине злоћа безбожника, а праведника потпомози, јер ти испитујеш срца и утробе, Боже праведни! 16Штит је мени у Бога, који чува оне који су права срца. 17Бог је праведан судија, и Бог је сваки дан готов на гњев.