‏ Psalms 72

Немој одвратити лица својега од слуге својега; јер ме је туга; похитај, услиши ме.1Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме. 2Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред тобом су сви непријатељи моји. 3Срамота сатр срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потјешити, али не налазим. 4Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом. 5Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата. 6Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда. 7Излиј на њих јарост своју, и пламен гњева твојега нека их обузме! 8Стан њихов нека опусти, и у њиховијем шаторима нека не буде никога да живи. 9Јер кога си ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си ти ранио. 10Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде твоје. 11Нека се избришу из књиге живијех, и с праведницима нек не буду записани. 12А ја сам ништ и болан; помоћ твоја, Боже, нек ме заклони. 13Славићу име Божије у пјесми, величаћу га у хвали. 14То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима. 15Видјеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживјеће срце ваше. 16Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се. 17Нека га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче! 18Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се ондје населити и наслиједиће га. 19И натражје ће се слуга његовијех утврдити у њему и који љубе име његово наставаће на њему.