‏ Psalms 77

По својој вољи водиш ме, и послије ћеш ме одвести у славу.1Кога имам на небу? и с тобом ничега нећу на земљи. 2Чезне за тобом тијело моје и срце моје; Бог је град срца мојега и дио мој довијека. 3Јер ево који отступише од тебе, гину; ти истребљаваш свакога који чини прељубу остављајући тебе. 4А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса твоја. 5 6Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гњев твој на овце паше твоје? 7Опомени се сабора својега, који си стекао од старине, искупио себи у нашљедну државу, горе Сиона, на којој си се населио. 8Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи. 9Ричу непријатељи твоји на мјесту сабора твојих, своје обичаје постављају мјесто наших обичаја. 10Видиш, они су као онај који подиже сјекиру на сплетене гране у дрвета. 11Све у њему што је резано разбише сјекирама и брадвама. 12Огњем сажегоше светињу твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена твојега. 13Рекоше у срцу својем: потримо их сасвијем. Попалише сва мјеста сабора Божијих на земљи. 14Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати. 15Докле ће се, Боже, ругати насилник? хоће ли довијека противник пркосити имену твојему? 16Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из њедара својих, и истријеби их. 17Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље! 18Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама. 19Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу. 20Ти си отворио изворе и потоке, ти си исушио ријеке које не пресишу.