‏ Psalms 78

Твој је дан и твоја је ноћ, ти си поставио звијезде и сунце.1Ти си утврдио све крајеве земаљске, љето и зиму ти си уредио. 2Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име твоје. 3Не дај звијерима душе грлице своје, немој заборавити стада страдалаца својих засвагда. 4Погледај на завјет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња. 5Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име твоје. 6Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како ти се безумник руга сваки дан! 7Не заборави обијести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници твоји! 8 9Хвалимо те, Боже, хвалимо; близу је име твоје. За тебе казују чудеса твоја. 10"Кад видим да је вријеме, судићу право. 11Њиха се земља са свијема који живе на њој, ја утврђујем ступове њезине." 12Кажем хвалишама: не хвалите се, и безаконицима: не дижите рога. 13Не дижите у вис рога својега, не говорите тврдоглаво. 14Јер узвишивање не долази ни од истока ни од запада ни од пустиње; 15Него је Бог судија, једнога понижује а другога узвишује. 16Јер је чаша у руци Господу, вино ври, наточио је пуну, и раздаје из ње. И талог ће њезин прогутати, испиће сви безбожници на земљи. 17А ја ћу казивати довијека, пјеваћу Богу Јаковљеву. 18"Све ћу рогове безбожницима поломити, а рогови праведникови узвисиће се." 20 21Зна се у Јудеји за Бога, у Израиља је велико име његово. 22У Салиму је стан његов и насеље његово на Сиону. 23Ондје је поломио крилате стријеле луку, штит и мач и рат. 24Ти си свијетао; дивнији од гора хајдучких. 25Који су јуначког срца посташе плијен, заспаше сном својим, и јунаци не нађоше руку својих. 26Од пријетње твоје, Боже Јаковљев, дријемљу кола и коњ. 27Ти си страшан, и ко ће се одржати пред лицем твојим кад се разгњевиш? 28С неба јављаш суд; земља се препада и мучи, 29Кад Бог устаје на суд, да поможе свима који страдају на земљи. 30И гњев људски обраћа се у славу теби, кад се једном опашеш гњевом. 31Полажите и извршујте завјете Господу Богу својему; сви који сте око њега, носите даре страшноме. 32Он укроћава дух кнезовима, он је страшан царевима земаљским. 34 35Глас мој иде к Богу, и ја призивљем њега; глас мој иде к Богу, и он ће ме услишити. 36У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утјеши. 37Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој. 38Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити. 39Пребрајам старе дане и године од вијекова. 40Опомињем се пјесама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој: 41"Зар ће се довијека гњевити на нас Господ, и неће више љубити? 42Зар је засвагда престала милост његова, и ријеч се прекинула од кољена на кољено? 43Зар је заборавио милостив бити и у гњеву затворио милосрђе своје?" 44И рекох: жалосна је за мене ова промјена деснице вишњега. 45Памтим дјела Господња; памтим пређашње чудо твоје. 46Мислио сам о свијем дјелима твојим, размишљао о радњи твојој; 47Боже! пут је твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш? 48Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима; 49Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове. 50Видјеше те воде, Боже, видјеше те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше. 51Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стријеле твоје лећаху. 52Грмљаху громови твоји по небу; муње твоје сијеваху по васиљеној, земља се тресијаше и њихаше. 53По мору бијаше пут твој, и стазе твоје по великој води, и траг твој не познаваше се. 54Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом. 56 57Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к ријечима уста мојих. 58Отворам за причу уста своја, казаћу старе приповијетке. 59Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, 60Нећемо затајити од дјеце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу његову и чудеса која је учинио. 61Свједочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду дјеци својој; 62Да би знао потоњи нараштај, дјеца која ће се родити, па и они да би казивали својој дјеци 63Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дјела Божијих, и заповијести његове да држе; 64И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не бјеше тврд срцем својим, нити вјеран Богу духом својим. 65Синови Јефремови наоружани, који стријељају из лука, вратише се натраг, кад бијаше бој. 66Не сачуваше завјета Божијега, и по закону његову не хтјеше ходити. 67Заборавише дјела његова, и чудеса, која им је показао, 68Како пред очима њиховијем учини чудеса у земљи Мисирској, на пољу Соану; 69Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид; 70И води их дању облаком, и сву ноћ свијетлијем огњем; 71Раскида стијене у пустињи, и поји их као из велике бездане; 72Изводи потоке из камена, и води воду ријекама.