‏ Psalms 83

Постадосмо потсмијех у сусједа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.1Докле ћеш се, Господе, једнако гњевити, јарост твоја горјети као огањ? 2Излиј гњев свој на народе који те не знају, и на царства која не призивљу твојега имена. 3Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустише. 4Не помињи пређашњих безакоња наших, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали. 5Помози нам, Боже, спаситељу наш, ради славе имена својега, избави нас и очисти од гријеха наших ради имена својега. 6Зашто да говоре незнабошци: гдје је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга твојих! 7Нека изађу пред лице твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намијењене смрти. 8Седмином врати у њедра сусједима нашим ружење, којим те ружише, Господе! 9А ми народ твој и овце паше твоје довијека ћемо тебе славити и од кољена на кољено казивати хвалу твоју. 10 11Пастире Израиљев, чуј! који водиш синове Јосифове као овце, који сједиш на херувимима, јави се! 12Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крјепост своју, и ходи да нам поможеш. 13Боже! поврати нас, нека засја лице твоје да се спасемо! 14Господе, Боже над војскама! докле ћеш се гњевити кад те моли народ твој? 15Храниш их хљебом сузнијем, и појиш их сузама троструком мјером. 16Учинио си да се око нас свађају сусједи наши, и непријатељи се наши смију међу собом. 17Боже над војскама! поврати нас, нека засја лице твоје да се спасемо! 18Из Мисира си пренио чокот, изагнао народе, и посадио га.