‏ Psalms 9

Кад погледам небеса твоја, дјело прста твојих, мјесец и звијезде, које си ти поставио;1Шта је човјек, те га се опомињеш, или син човјечји, те га полазиш? 2Учинио си га мало мањега од анђела, славом и чашћу вјенчао си га; 3Поставио си га господаром над дјелима руку својих, све си метнуо под ноге његове, 4Овце и волове све, и дивље звјериње, 5Птице небеске и рибе морске, што год иде морским путовима. 6Господе, Господе наш! како је величанствено име твоје по свој земљи! 8 9Хвалим те, Господе, из свега срца својега, казујем сва чудеса твоја. 10Радујем се и веселим се о теби, пјевам имену твојему, вишњи! 11Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица твојега; 12Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сио си на пријесто, судија праведни. 13Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довијека, засвагда. 14Непријатељу неста мачева сасвијем; градове ти си развалио; погибе спомен њихов. 15Али Господ увијек живи; спремио је за суд пријесто свој. 16Он ће судити васиономе свијету по правди, усудиће народима право. 17Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи. 18У тебе се уздају који знају име твоје, јер не остављаш онијех који те траже, Господе! 19Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дјела његова; 20Јер он освећује крв, памти је; не заборавља јаука невољнијех.